AI menja finansije, ali ovo zanimanje tek dobija na značaju: Ko su finansijski analitičari budućnosti?

Kada čujete „finansijski analitičar“, možda prvo pomislite na banku, berzu, odelo i ekran prepun grafikona. Međutim, savremeni finansijski analitičar može da radi gotovo svuda gde postoje novac, investicije i velike poslovne odluke.

A to je, praktično, svaka ozbiljna kompanija.

Teme za vas

Banke, osiguravajuće kuće i investicioni fondovi jesu tradicionalna mesta za ovu profesiju, ali finansijski analitičari rade i u tehnološkim kompanijama, trgovini, telekomunikacijama, energetici, farmaceutskoj industriji, proizvodnji i brojnim drugim sektorima.

Njihov posao, najjednostavnije rečeno, jeste da iz mnoštva brojeva izvuku odgovor na mnogo važnije pitanje: šta bi kompanija trebalo da uradi?

Šta finansijski analitičar zapravo radi?

Iza jedne poslovne odluke često stoji mnogo više računanja nego što se spolja vidi.

Da li kompanija treba da investira nekoliko miliona evra u novi pogon? Da li je neka akcija precenjena ili potcenjena? Koliko će promena kamatnih stopa uticati na troškove? Da li se novi proizvod isplati? Kako će se poslovanje razvijati ako prihodi porastu, a troškovi nastave da rastu još brže?

Finansijski analitičar prikuplja i proučava finansijske podatke, prati rezultate kompanija i tržišna kretanja, pravi projekcije, procenjuje investicije i rizike i svoja saznanja pretvara u informacije na osnovu kojih neko može da donese odluku.

Upravo zato posao nije samo „rad sa brojevima“. Dobar analitičar mora da razume priču koju brojevi pričaju.

Kompanija, na primer, može da objavi da joj prihodi snažno rastu. To na prvi pogled zvuči odlično. Ali šta ako joj troškovi rastu još brže? Šta ako se zaduženost povećava? Šta ako kupci kasne sa plaćanjem?

Broj bez konteksta često ne govori mnogo.

Nisu potrebni samo Volstritu

Još jedna česta zabluda jeste da se finansijskom analizom bave samo ljudi koji biraju akcije i prate berzu. Postoji mnogo različitih puteva.

Jedan analitičar može da procenjuje kompanije i investicije. Drugi može unutar velike korporacije da analizira njene finansijske rezultate i planira buduće prihode i rashode. Treći može da se bavi kreditnim rizikom, četvrti investicionim projektima, a peti tržištima kapitala.

Zajedničko im je da kompanije od njih očekuju da ogromnu količinu finansijskih informacija pretvore u nešto razumljivo i upotrebljivo.

Zbog toga je mogućnost rada u različitim industrijama jedna od zanimljivijih strana ove profesije.

Zašto je analitičko razmišljanje toliko važno?

Promene na tržištu rada dodatno idu naruku zanimanjima koja zahtevaju sposobnost analize.

Analitičko razmišljanje danas se smatra top veštinom među onima koje kompanije traže. Čak 69 odsto ispitanih poslodavaca smatra ga ključnom veštinom svoje radne snage.

Istovremeno, među veštinama čiji će značaj najbrže rasti nalaze se AI i big data, tehnološka pismenost, ali i samo analitičko razmišljanje. To je posebno važno za budućnost finansijskih zanimanja.

Ukoliko je nekada veliki deo vremena odlazio na prikupljanje podataka, pravljenje tabela i računanje, savremeni alati sve veći deo takvog rutinskog posla mogu da automatizuju. Vrednost čoveka zato se sve više pomera ka onome što sa tim podacima ume da uradi.

Da li će AI zameniti finansijske analitičare?

Veštačka inteligencija već može da analizira ogromne količine podataka za nekoliko sekundi, pravi modele, sažima finansijske izveštaje i pronalazi obrasce za koje bi čoveku nekada bili potrebni sati.

To, međutim, ne znači automatski da će finansijski analitičar postati nepotreban. Pre bi se moglo reći da će se promeniti ono zbog čega je potreban.

Svetski ekonomski forum očekuje snažnu automatizaciju pojedinih zadataka i u finansijskim uslugama i na tržištima kapitala. Istovremeno, 77 odsto poslodavaca obuhvaćenih njihovim istraživanjem planira dodatnu obuku zaposlenih kako bi mogli bolje da rade sa AI tehnologijama.

Za mladog čoveka koji danas razmišlja o ovoj karijeri zato možda nije presudno pitanje da li će AI jednog dana raditi finansijske analize, jer hoće.

Mnogo važnije pitanje je ko će znati da postavi pravo pitanje, proveri rezultat i na osnovu analize preporuči poslovnu odluku.

Šta treba da zna budući finansijski analitičar?

Dobra osnova počinje ekonomijom i finansijama.

Razumevanje mikroekonomije i makroekonomije pomaže da se shvati širi kontekst u kojem kompanije posluju, dok računovodstvo omogućava da se razume šta se zapravo nalazi iza njihovih finansijskih izveštaja.

Savremeno obrazovanje u oblasti finansija danas podrazumeva mnogo više od poznavanja ekonomskih principa i finansijskih formula.

Od budućeg finansijskog stručnjaka očekuje se da razume kako funkcionišu kompanije i tržišta, da ume da čita finansijske izveštaje, procenjuje investicije i rizike, ali i da podatke posmatra u širem ekonomskom i poslovnom kontekstu. Upravo ta kombinacija znanja predstavlja osnovu na kojoj se kasnije mogu graditi različite karijere u svetu finansija.

Takav pristup može se videti i na osnovnim akademskim studijama Melius Academy, gde modul Finansije, bankarstvo i osiguranje povezuje različite oblasti važne za razumevanje savremenog finansijskog sistema.

Studenti se, između ostalog, susreću sa bankarstvom, javnim finansijama, finansijskim tržištima i instrumentima, finansijskim menadžmentom, upravljačkim računovodstvom, međunarodnim finansijama, upravljanjem investicijama i projektima, osiguranjem, kao i revizijom i kontrolom.

Za nekoga ko razmišlja o karijeri finansijskog analitičara posebno je važna upravo širina te osnove. Analiza jedne kompanije, investicije ili poslovne odluke retko se svodi na samo jedan pokazatelj - potrebno je razumeti odakle brojevi dolaze, šta na njih utiče i kakve posledice mogu imati.

Kada finansijske formule postanu stvarne poslovne odluke

Ipak, između poznavanja finansijske teorije i analiziranja stvarnog poslovanja postoji važan korak - primena znanja.

Jedno je na primeru naučiti kako se procenjuje investicija ili čita finansijski izveštaj, a sasvim drugo proceniti šta određeni pokazatelji govore o stvarnoj kompaniji, gde se krije rizik ili zbog čega rezultat odstupa od očekivanog.

Zato stručna praksa predstavlja deo studijskog programa Melius Academy, dok Akademija na svom zvaničnom sajtu navodi i stručne obuke koje omogućavaju sticanje dodatnih sertifikata iz oblasti kao što su interna i eksterna revizija, finansijsko izveštavanje, finansijska forenzika, javne nabavke i engleski jezik.

Takva kombinacija teorijske osnove i praktičnih znanja postaje posebno značajna u finansijama, gde tehnologija sve brže preuzima rutinske zadatke, ali istovremeno povećava vrednost ljudi koji umeju da protumače podatke, prepoznaju rizik i od brojeva dođu do zaključka na osnovu kojeg se može doneti odluka.

Upravo u tome je i suština posla finansijskog analitičara: nije dovoljno izračunati rezultat - potrebno je razumeti šta taj rezultat znači.

Brojeve može da vidi svako, ali neko mora da zna šta znače

Upravo bi to mogla da bude jedna od najvećih prednosti finansijske analize kao budućeg zanimanja.

Količina podataka kojima kompanije raspolažu verovatno neće postajati manja. Naprotiv. AI će omogućiti da ih obrađujemo sve brže, a poslovne odluke će se donositi u okruženju koje postaje sve složenije. Ali više podataka samo po sebi ne znači i bolje odluke.

Zato finansijski analitičar budućnosti verovatno neće biti osoba koja najbolje popunjava tabele. Biće to osoba koja razume finansije, ume da koristi nove tehnologije i, što je možda najvažnije, može da objasni šta brojevi znače za odluku koju kompanija treba da donese.

A to je veština kojoj tehnologija, barem za sada, ne smanjuje vrednost, već je čini još vidljivijom.

(Telegraf Biznis)