Posrednik traži ličnu kartu i ako samo gledate stan? Kupci ne daju JMBG olako, a šta kažu agenti

To nije uvek slučaj, već samo u ovim određenim situacijama

Teško je danas zamisliti prodaju/kupovinu nekretnine bez "trećeg" lica, mimo dve strane koje ugovaraju posao. Čak i ako oglasite stan na nekom od besplatnih sajtova koji prodaju sve i svašta, "od igle do lokomotive", veće su šanse da vam se javi neki agent i ponudi saradnju, nego sam klijent.

Teme za vas

Jednostavno, posla nikad više, čak i sada kada su letnji odmori. S druge strane, mnogi agenti deluju nezainteresovano, kao da znaju da će svakako ostvariti bonuse na kraju meseca, tj. da će "bar nešto" prodati.

I upravo to se dešava. Stanovi idu stalno, a cene su paprene, barem poslednjih meseci kada je potražnja premašila ponudu, a građevinski materijal drastično poskupeo.

Navala je ogromna, ali i konkurencija. Dobar deo nacije želi da proda/kupi nekretninu zbog izbegavanja agencijske provizije koja iznosi 2 odsto, i koja je značajna posebno ako imate nameru da oborite cenu.

Ipak, treba doći do potencijalnih prodavaca, kupaca, ali i do stručnih agenata.

Njihov posao je, ne samo da "pričaju u nedogled", kako nam se često čini, već da zaista predoče sve vrline i mane stana, da vam ukažu na to koliko je funkcionalan, adaptilan, da li je i kada renoviran i šta je sve sređivano. To je samo ono dodatno, mimo generalnih informacija o poziciji stana, kvadraturi, ceni.

Neki kupci, međutim, kažu da im agent često nije potreban, jer im, zapravo, ne pomaže mnogo u prodaji/kupovini. Ima i onih kojima je to jedini način komuniciranja s drugom stranom i ne žele direktan kontakt.

"Svuda ostavljamo lične podatke, zašto?"

To je pitanje koje nije novo, ali koje sve češće čujemo. Uzimanje lične karte potencijalnog kupca, čak i samo prilikom gledanja stana, jeste pravilo koje ne praktikuju baš sve agencije, ali bi možda trebalo.

Naime, čak i one koje se drže tog pravila, ne koriste ga uvek, već samo u situaciji kada vam pokazuju stan, a da je prodavac u tom momentu prisutan.

- To je naš način da se zaštitimo. Zamislite dovedem vas do tačne ulice i stana, vi pogledate stan, upoznate se sa vlasnikom, rastanemo se, a vi onda odete malo kasnije upravo na ta vrata, pozvonite i dogovorite prodaju/kupovinu bez mene, odnosno agencije koju ste angažovali - priča nam jedan agent iz Beograda.

Drugi kaže da je to praksa koja se mora ispoštovati, ako je vlasnik stana tu (ako stan nije prazan u momentu gledanja), jer bi u suprotnom svaka agencija gubila posao. "Nama je jasno kako ljudi razmišljaju. Zašto bismo plaćali proviziju po 2 odsto, ako možemo da se dogovorimo bez posrednika?", kaže agent i dodaje:

"Verujte da ta norma nije uvedena bez razloga. Takve situacije su se dešavale, a naš je posao da povezujemo dve strane. Šta onda mi imamo na kraju, od čega da živimo, ako povežemo ljude, a ne zaradimo ništa. Nama ime i prezime ništa ne znači, bez jedinstvenog matičnog broja, i zato se traži očitana lična karta".

(Telegraf Biznis/B.Đ.)