Nekretnine u Hrvatskoj na tankom ledu: Cene skaču, ponuda oskudna, a radnika sve manje

Na umu treba imati i to da je Evropska centralna banka u međuvremenu nastavila sa "stezanjem"

Vrtoglave cene nekretnina u oglasima, više kamatne stope i skok cena građevinskog materijala, zatim hroničan nedostatak kvalifikovanih majstora, pred mnoge stavljaju dilemu: finansirati kupovinu nekretnine kreditom banke ili se upustiti u avanturu gradnje.

Cene stambenih nekretnina u Hrvatskoj su u prva tri ovogodišnja meseca porasle za dva posto u odnosu na kraj decembra prošle godine. U poređenju s istim periodom lani, prvi kvartal je doneo skok cena za čak 14 posto, po čemu je Hrvatska "rekorder" u EU, piše Poslovni.hr.

Teme za vas

Situacija na tržištu nekretnina već dugo "puni stupce" u medijima, jer cene rastu pod pritiskom slabe ponude i snažne domaće i strane potražnje, koju su jako pogurali kombinacija inflacije i uvođenja evra.

Takvim okolnostima se, barem zasad, ne nazire jasan kraj, iako je svima jasno da cene ne mogu ići prema gore unedogled. Ipak, poslednji dostupni statistički podaci ukazuju na nastavak rasta pritisaka na tržištu.

Cene novih stambenih nekretnina su krajem marta, u odnosu na kraj 2022. godine, u proseku bile više za 0,9 posto, a na godišnjem nivou za 7,7 posto.

Ranije izgrađeni objekti su imali još brži rast cene - 2,2 posto na kvartalnom, i čak 15 posto na godišnjem planu, što je direktna posledica ograničene ponude dostupnih stanova i kuća.

Uz sve to, "zatezanje" monetarne politike u Evropi - kroz skok kamatnih stopa - naposletku se počelo prelivati ka već "pregrejanom" tržištu nekretnina. Premda je u godinu dana skok prosečnih cena u Zagrebu dosegao 14,7 posto, na tromesečnom nivou se dogodila korekcija od 0,3 posto.

Na jadranskoj obali, gde je dominantan faktor potražnja inostranih kupaca, nastavljen je trend povećanja cena: 3,6 posto na kvartalnom i 13,2 posto na godišnjem nivou.

U stambenom bumu pre velike finansijske krize 2009, na tržište je godišnje izlazilo oko 9.000 stanova u Zagrebu, a danas je ta brojka najmanje triput manja.

Zašto se onda više ne gradi? Stručnjaci kažu da je to posledica činjenice da je tržište prepušteno isključivo kapitalu koji traži svoj kratkoročni interes u uslovima izostanka smislene stambene politike.

Kao bitan faktor u svemu, nameće se i makroekonomsko okruženje, odnosno više kamatne stope. Takođe, građani širom sveta, pa i u Hrvatskoj, danas sve teže dolaze do kredita.

Na umu treba imati i to da je Evropska centralna banka u međuvremenu nastavila sa "stezanjem", i sredinom septembra povisila ključnu depozitnu stopu na 4 posto.

(Telegraf Biznis)