U ovom gradu u Srbiji garsonjera u centru košta kao kuća na periferiji: "Dobijete parče zemlje i svoj mir"

Zbog visokih cena nekretnina u Novom Sadu, gde garsonjera košta kao i kuća, građani se sele u sela udaljena i do 40 kilometara. Infrastruktura i brze saobraćajnice ključni su za potražnju. Kupci preferiraju useljive prizemne kuće, dok su stare višespratnice neatraktivne i teško se prodaju.

Agenti za nekretnine, Sanja i Vladimir Rafalović, ističu da je od perioda korone bila naglo povećana potražnja kuća na selu, te da su ljudi kupovali kuće na selu čisto da imaju neko parče zemlje, "neka se nađe".

Teme za vas

"Posle toga smo imali jedan period kad su ljudi prodavali sve te kuće na selu koje su kupili zato što su shvatili da ne mogu da ih održavaju i da ne dolaze u njih. Znate, kuća je, kako se kaže u narodu - rupa bez dna. Ako ne pokosite travu mesec dana, to je već problem", rekli su oni gostujući u Jutarnjem programu Radio-televizije Vojvodine.

Sanja kaže da su danas cene nekretnina u Novom Sadu i prigradskim naseljima izuzetno visoke, te da su ljudi jednostavno morali da se pomere, odnosno da idu sve dalje od Novog Sada.

"Nedavno smo imali jedan slučaj, gde su ljudi prodali stan u Novom Sadu i kupili kuću u Nadalju, nekih 40-ak kilometara od Novog Sada, jer su to mogli da priušte. Recimo, kuća u Kaću, slična takvoj kući koju su oni kupili u Nadalju, duplo je skuplja. U svakom slučaju, morate se izmestiti iz grada ukoliko želite da kupite prijemčivu kuću, odnosno da to može da se plati", kaže ona.

Vladimir navodi da je cena garsonjere u gradu između 80 i 100.000 evra, a da za tu cenu možete da kupite sasvim pristojnu kuću na selu, da imate svoje parče zemlje i neki svoj mir.

"E sada, pitanje je za samog čoveka da li on sebe vidi na selu, da li mu to posao dozvoljava, porodica i sve ostalo. To su neki lični afiniteti, gde svako za sebe mora da odluči šta mu je prioritet", kaže on.

Kada govorimo o tome šta je ono što kupci najviše traže, da li su to kuće koje su odmah useljive ili one koje zahtevaju više ulaganja i treba im dosta renoviranja, Sanja kaže da to može biti mač sa dve oštrice.

"Ukoliko jedan par penzionera, koji je prodao svoju nekretninu u Novom Sadu, želi da kupi kuću na selu, on svakako gleda da je ta kuća već adaptirana. Oni ne žele da ih boli glava, da l' su majstori došli, da l' će odraditi, da li je to sve sređeno. Jednostavno, oni biraju kuću koja je 'ključ u ruke'. Što se tiče mlađe populacije, mogu vam reći da tu ima dosta ljudi koji su zainteresovani za kuće na selu koje zahtevaju potpunu adaptaciju", ističe ona.

Sanja dodaje da u tom slučaju morate biti dobar organizator i "boriti se sa majstorima".

"Danas je vrlo malo pravih majstora. Kad kažem pravih majstora, pre svega mislim da imam onu reč, ako sam rekao završiću tada i tada, da to bude tako. U tom smislu, morate biti dobar organizator. Tako da, ukoliko ste mlađi, može da se desi da vam je interesantna neka kuća po manjoj ceni, a da je vi adaptirate onako kako vi želite. A stariji bračni parovi, rekla bih da se ipak odlučuju za kupovinu kuće koja je već sređena", navodi ona.

Vladimir napominje da je, generalno, slaba ponuda dobrih kuća.

"Ne mislim na kuće koje su 200-300 kvadrata, a većina ih je novih na selu takvih, koje danas nemaju kupce ili su to stare kuće koje treba ulaganje. Ono što danas ljudi traže, to su uglavnom prizemne kuće, oko 100 kvadrata, gde nema mnogo ulaganja, sa nekom okućnicom oko 10 ari. To je nešto što se najbolje prodaje, ali toga ima najmanje na tržištu", zaključuje on.

(Telegraf Biznis/RTV)