Kuća za 145.000 evra u Valensiji? Srbi ušli u raspravu koja razotkriva brutalnu realnost cena nekretnina

Internet već danima gori, a tema je jedna rasprava koja je uzburkala strasti na poslovnoj društvenoj mreži.

Jedna objava, napisana usput, bez velike filozofije - „Gledamo nekretnine u Valensiji da se selimo iz Srbije. Kuća 500 kvadrata sa bazenom za 145.000 evra, metro do centra… ili 298 kvadrata sa privatnom plažom za 180.000 evra.“

Teme za vas

I onda, kao po pravilu, komentar sekcija eksplodira.

Jedni kažu - “Logično. Pametan potez. Tamo je sve jeftinije.”

Drugi smatraju - “Beograd je preskup, ovo je beg iz realnosti.”

Treći, iz nekog svog ugla tvrde - “To su ili loše lokacije, ili problemi sa stanarima, ili nešto treće što se ne vidi u oglasu.”

I tu zapravo počinje prava priča.

Šta je realnost Valensije, van Instagram matematike?

Valensija je poslednjih godina postala jedan od najtraženijih gradova u Španiji, i to ne samo među strancima, već i među domaćim kupcima.

Prema tržišnim indeksima poput Idealista i analitičkih pregleda evropskog tržišta, kao što su Eurostat ili OECD okvirno posmatranje stambene dostupnosti, trend je jasan - cene nekretnina u Valensiji su značajno porasle u poslednjoj deceniji.

Na taj trend utiču rast potražnje usled ekspanzije turizma, uz sve brojne prisustvo digitalnih nomada i strane kupce. Sve to gura cenu naviše, pa i “ulazne cene” koje izgledaju jeftino često su vezane za kompromis, bilo da je u pitanju lokacija, stanje objekta ili pravni status.

Drugim rečima - 145.000 evra u toj priči nije “standard”, nego često donji, problematični ili kompromisni segment tržišta, kako istraživanja pokazuju.

Zašto internet ipak vidi “raj za preseljenje”?

Zato što se poređenja najčešće rade na nivou ličnih emcija.

Beograd se posmatra kroz - visoke cene kvadrata u užem centru, inflaciju tržišta, osećaj da je “sve otišlo predaleko”.

Valensija se posmatra kroz - egzotiku koja nudi, izolovane oglase kuća sa bazenom, ideju Mediterana kao lifestyle-a.

A između ta dva ostaje praznina realnosti.

Ono što se ne vidi u oglasu

Ljudi koji žive u Španiji često skreću pažnju na nekoliko stvari.

Tržište nekretnina je izrazito polarizovano - luksuz, loše lokacije, malo sredine. U atraktivnim zonama cene su daleko od “jeftinog Mediterana”, rente su visoke u odnosu na lokalne plate regulative, porezi i troškovi održavanja nisu mali, konkurencija za stanovanje dolazi i od turizma i investitora.

Zbog toga se dešava paradoks - grad deluje jeftino na internetu, ali nije nužno pristupačan za život.

Ali ni Srbija nije “suprotni svet”

S druge strane, ni Beograd nije priča o racionalnom tržištu.

Imamo visoke cene kvadrata u odnosu na plate, investicionu kupovinu koja podiže cenu, manjak ponude u dobrim zonama, osećaj da se ulazi u tržište koje stalno “kasni za realnošću”.

Zato se i javlja ova vrsta digitalne migracije u razgovorima - “možda je negde drugo lakše.”

Istina koju niko ne voli, ali je najrealnija

Priča o Valensiji nije priča o jeftinim kućama. Niti je priča o Beogradu kao skupom gradu bez izlaza.

To je priča o tome kako ljudi danas donose odluke o životu kroz oglase.

A oglasi uglavnom  ne prikazuju lolakni kontekst, poreze, lokacijske kompromise, tržišne distorzije ni stvarni trošak života.

Zato se u jednoj istoj sekciji komentara sudaraju dve istine - “logično je otići” i “to ne može biti baš tako idealno”.

I obe su delimično tačne - i delimično pogrešne.

(Telegraf Biznis)