Stanovi iz doba Jugoslavije bolji od novogradnje? Istraživanje otkrilo čega smo se odrekli zarad kvadrata

Da li je stan izgrađen pre četiri ili pet decenija zaista lošiji od onog koji je tek završen? Istraživanje kvaliteta stanovanja u Srbiji pokazalo je da odgovor nije tako jednostavan. Dok novogradnja donosi bolju termoizolaciju i lakše održavanje, stanovi iz vremena Jugoslavije u pojedinim važnim karakteristikama i danas imaju prednost.

Stanovi građeni između 1975. i 1990. godine bolje su ocenjeni kada je reč o funkcionalnoj organizaciji, prostoru za odlaganje stvari i mogućnostima prilagođavanja potrebama porodice. Sa druge strane, savremeni stanovi dobili su povoljnije ocene za termički komfor i jednostavnost održavanja.

Teme za vas

Do ovih zaključaka došlo se istraživanjem sprovedenim tokom 2025. godine, čiji su rezultati objavljeni u međunarodnom naučnom časopisu Buildings.

O nalazima istraživanja govorio je profesor dr Đorđe Alfirević, jedan od autora studije, koju je realizovao sa koleginicama Tanjom Njegić, Sanjom Simonović Alfirević i Sanjom Nikolić iz Instituta za arhitekturu i urbanizam Srbije, kako prenosi eKapija čiji je sagovornik bio.

Zašto su stanovi iz sedamdesetih i osamdesetih drugačiji?

Prema objašnjenju profesora Alfirevića, nekadašnji projektanti više pažnje posvećivali su svakodnevnom funkcionisanju porodice.

Stanovi su često imali jasno odvojene dnevne i noćne zone, prirodno osvetljene prostorije, ostave i raspored koji je omogućavao promene tokom godina.

Danas se, međutim, projektovanje u većoj meri prilagođava tržišnoj isplativosti i nastojanju da se na raspoloživoj površini dobije što više prostorija i stanova.

Zbog toga hodnici, ostave i pomoćne prostorije često ustupaju mesto dodatnim sobama ili većim površinama koje se mogu prodati kao stambeni prostor.

Takav pristup ne mora nužno da znači lošiji stan, ali može da ograniči njegovu funkcionalnost, naročito kada se potrebe porodice promene.

Jedna razlika posebno privlači pažnju

Koliko su se standardi promenili pokazuje primer takozvane deljive sobe.

U projektantskoj praksi sedamdesetih godina postojalo je rešenje koje je omogućavalo da se jedna veća soba kasnije jednostavnije podeli na dve manje.

Prema Alfirevićevim navodima, propisi iz 1983. godine predviđali su, po pravilu, sobu za dve osobe širine 4,20 metara, sa rasporedom koji je omogućavao njenu naknadnu podelu.

Kasnijim propisima zahtev za deljivošću je izostavljen, dok je minimalna širina sobe za dve osobe u dvosobnim i većim stanovima određena na 2,80 metara.

Ova promena pokazuje koliko mogućnost budućeg prilagođavanja stana može zavisiti od početnog projekta.

Čak 68 odsto stanara daje prednost adaptiranom starijem stanu

Posebno je zanimljiv podatak o tome kakve stanove građani zapravo preferiraju.

Istraživanje je pokazalo da približno 68 odsto ispitanika koji žive u stanovima iz socijalističkog perioda daje prednost dobro adaptiranom stanu iz tog vremena.

Međutim, isto mišljenje deli i oko 30 odsto ispitanika koji žive u novogradnji. To ne znači da većina građana u Srbiji preferira starogradnju, već pokazuje da određene karakteristike nekadašnjih stanova i dalje imaju vrednost za deo korisnika savremenih nekretnina.

Autori pritom ukazuju da na ocene mogu uticati i lično iskustvo, navike i vezanost za prostor.

Više od 40 odsto građana menjalo raspored svog stana

Još jedan podatak govori o značaju fleksibilnosti životnog prostora. Čak 41,6 odsto ispitanika navelo je da je u svom stanu izvršilo određene prostorne intervencije.

One su uključivale pomeranje pregradnih zidova, zastakljivanje terasa, spajanje ili razdvajanje prostorija i promenu njihove namene.

Razlozi za takve radove nisu nužno loša početna rešenja. Porodice se vremenom menjaju, deca odrastaju, a rad od kuće stvara nove potrebe.

Upravo zato stan koji se lako prilagođava može imati dugoročnu prednost, čak i kada na prvi pogled ne deluje savremenije.

Šta je onda bolje kupiti?

Rezultati istraživanja ne daju jednostavan odgovor da li je bolje kupiti starogradnju ili novogradnju.

Noviji stanovi imaju prednosti zahvaljujući savremenim materijalima, izolaciji, instalacijama i jednostavnijem održavanju. Ipak, kvalitet stana ne određuju samo godina izgradnje, broj soba i završna obrada.

Prirodno osvetljenje, orijentacija, raspored prostorija, privatnost ukućana i mogućnost budućeg prilagođavanja mogu biti jednako važni za svakodnevni život.

Posebno je značajno što se pojedini tehnički nedostaci, poput lošije izolacije ili zastarelih instalacija, mogu naknadno otkloniti, dok je nepovoljan raspored prostorija ili nedostatak dnevnog svetla često mnogo teže ispraviti.

Zato istraživanje otvara pitanje koje se retko postavlja prilikom kupovine nekretnine - da li za isti broj kvadrata dobijamo i jednako kvalitetan prostor za život?

Možda najvažnija pouka nije da su se nekada gradili bolji stanovi, već da bi savremena stanogradnja mogla da objedini funkcionalna rešenja iz prošlosti sa tehničkim prednostima današnje gradnje.

(Telegraf Biznis/eKapija)