Nobelovac ima recept za preskupe stanove: Evo kako bi izgledao njegov model za obuzdavanje kirija

Nobelovac Pol Krugman podržava privremeno ograničavanje rasta kirija kao odgovor na stambenu krizu koja sve snažnije pogađa evropske gradove. Istovremeno upozorava da je francuski javni dug postao ozbiljan rizik za evrozonu i da bi Evropa, zbog pritiska SAD i Kine, trebalo da razmotri i privremenu zaštitu sopstvene industrije, piše Euronews.

Već gotovo dva meseca protesti se šire nizom evropskih zemalja, od Albanije i Italije do Francuske, Belgije, Nemačke, Portugala i Španije. Zahtevi se razlikuju, ali među glavnim izvorima nezadovoljstva, naročito među mladima, jesu visoki troškovi stanovanja.

Teme za vas

Evropska komisija je u septembru predstavila predlog evropskog zakona o pristupačnom stanovanju, navodeći da čak 51 odsto stanovnika evropskih gradova smatra stanovanje hitnim problemom u mestu u kojem žive.

Krugman smatra da je osnovno ekonomsko rešenje relativno jasno: potrebno je graditi više stanova i uklanjati prepreke koje usporavaju novu gradnju.

Tamo gde su propisi o gradnji liberalizovani, tvrdi on, povećanje ponude već je dovelo do primetnog pada cena.

Izdaju sobe za 1.200 evra mesečno

Problem je u tome što je za izgradnju dovoljnog broja novih stanova potrebno nekoliko godina, dok su za deo stanovništva sadašnje cene već „nepodnošljive“.

U Rimu, na primer, cena jedne sobe za studente može da dostigne i 1.200 evra mesečno, dok evropske studentske organizacije upozoravaju da visoki troškovi stanovanja neke mlade već odvraćaju od visokog obrazovanja.

Studenti koji ne žive sa roditeljima u proseku troše gotovo 40 odsto mesečnih prihoda na stanovanje, navodi Euronews, pozivajući se na podatke evropskih univerzitetskih organizacija.

Zbog toga Krugman ne odbacuje regulisanje kirija, iako ekonomisti tradicionalno upozoravaju da prestroga kontrola može da smanji interesovanje investitora za novu gradnju.

On zagovara takozvane modele stabilizacije kirija druge generacije, koji ograničavaju nagli rast cena, ali istovremeno ostavljaju prostor i podsticaje za izgradnju novih stanova.

Kao primer navodi Njujork, gde su kirije za deo stanova regulisane, dok privatni investitori dobijaju velike poreske olakšice ukoliko deo novoizgrađenih stanova uključe u program pristupačnog stanovanja.

"Nisam pristalica strogih principa po tom pitanju“, poručuje Krugman, ističući da gradnja i regulacija mogu da postoje istovremeno.

Sličan pristup primenjuje se i u Berlinu. Tamošnje pravilo o ograničavanju kirija produženo je do kraja 2029. godine, a prilikom novog izdavanja stana kirija, po pravilu, ne sme da bude više od 10 odsto iznad lokalne uporedive cene zakupa. Novi i temeljno renovirani stanovi spadaju u izuzetke.

Krugman smatra da takve mere ne bi trebalo da predstavljaju trajno rešenje.

Ako se istovremeno bude dovoljno gradilo, kaže on, ograničenja bi bila potrebna samo nekoliko godina, dok bi njihov pozitivan uticaj na kućne budžete bio gotovo trenutan.

"Ako Francuska upadne u krizu, to može da sruši čitav sistem evra"

Krugman je mnogo zabrinutiji kada govori o Francuskoj.

Francuski javni dug je krajem drugog tromesečja 2026. godine dostigao oko 119 odsto BDP-a, odnosno gotovo 3,6 biliona evra. Evrostat svrstava Francusku među najzaduženije članice EU, iza Grčke i Italije.

Krugman smatra da Francuska ne bi morala da sprovodi nagle kratkoročne mere štednje kada bi imala uverljiv plan kojim bi pokazala da se javne finansije dugoročno mogu stabilizovati.

Jedan od problema vidi u penzionom sistemu, ocenjujući da je starosna granica za odlazak u penziju u Francuskoj preniska.

Njegova veća bojazan jeste mogućnost da Francuska jednog dana izgubi poverenje finansijskih tržišta i suoči se sa krizom finansiranja nalik onoj kroz koju su tokom evropske dužničke krize prolazile manje članice evrozone.

Međutim, postoji jedna velika razlika – veličina zemlje.

"Ako Francuska upadne u krizu, to može da sruši čitav sistem evra", upozorio je Krugman za Euronews.

Francuska je druga najveća privreda Evropske unije i čini približno petinu privrede evrozone.

Zbog toga je Krugman opisuje kao zemlju koja više nije samo „prevelika da bi propala“, već potencijalno i „prevelika da bi mogla da bude spasena“.

Prema njegovoj proceni, spasavanje privrede takvih razmera zahtevalo bi sredstva koja evropske institucije teško mogu da obezbede.

Evropa mora da zauzme odbrambeni stav

Krugman upozorava i na još jedan problem – deindustrijalizaciju Evrope.

Evropske kompanije istovremeno se suočavaju sa američkim trgovinskim barijerama, višim troškovima energije i snažnom konkurencijom kineskih proizvođača, koje evropski zvaničnici optužuju za prekomernu proizvodnju i državne subvencije.

Posebno osetljiv sektor je automobilska industrija.

Krugman veruje da evropski proizvođači automobila mogu ponovo da postanu konkurentni, ali upozorava da vreme radi protiv njih.

Rizik je da, dok kompanije ispravljaju strateške greške i prilagođavaju se novoj konkurenciji, čitav proizvodni ekosistem počne da se raspada – od dobavljača i fabrika do znanja i radnih mesta.

Ako se to dogodi, obnavljanje proizvodnje biće mnogo teže čak i kada same kompanije kasnije ponovo postanu konkurentne.

Upravo zato Krugman, ekonomista dugo poznat kao zagovornik otvorene međunarodne trgovine, smatra da Evropa u ovom trenutku mora da zauzme odbrambeni stav.

"Nažalost, sada je vreme za određeni stepen privremenog protekcionizma", poručio je.

On ne zagovara trajno zatvaranje evropskog tržišta, već mere koje bi evropskoj industriji dale vreme potrebno za prilagođavanje američkim carinama, kineskoj konkurenciji i ubrzanoj tehnološkoj tranziciji.

Njegova poruka je da Evropa istovremeno mora da rešava tri problema: stanovanje koje postaje nedostupno delu stanovništva, rastuće fiskalne rizike u velikim privredama i opasnost od gubitka industrijske baze.

Kada je reč o stanovanju, Krugman vidi kratkoročni prostor za regulaciju dok se ne izgradi dovoljna ponuda. Od Francuske očekuje uverljiv put ka stabilnijim javnim finansijama. A kada je reč o evropskoj industriji, čak je i zagovornik slobodne trgovine spreman da privremeno prihvati zaštitne mere kako bi Evropa dobila vreme za prilagođavanje.

(Telegraf Biznis/Poslovni)