Stanovnik Srbije u proseku "težak" 1.800 evra
U čitavom regionu je u 2018. zabeleženo usporavanje rasta neto privatne finasijske imovine dok je jedino u Srbiji zabeležen njen pad
Građani Srbije su u 2018. godini raspolagali bruto finansijskom imovinom od 1.768 evra po glavi stanovnika, u šta su uračunati keš, deonice, depoziti u banci i slično, pokazuje Aliancov "Izveštaj o globalnom bogatstvu" za prethodnu godinu, koji detaljno analizira više od 50 zemalja sveta.
Kada je u pitanju neto finansijska imovina, svaki građanin Srbije je prošle godine u proseku imao 791 evro, dok su finansijske obaveze prevazilazile tu sumu i iznosile 977 evra.
Teme za vas
Balkan je dobio kralja slatkiša, srpskog: Šaranović kupio Kraš
Obračuni vatrenim oružjem Ameriku godišnje koštaju 230 milijardi dolara
U čitavom regionu je u 2018. zabeleženo usporavanje rasta neto privatne finasijske imovine dok je jedino u Srbiji zabeležen njen pad, pa su tako ovdašnji građani raspolagali sa 13 evra manje nego prethodne godine.
Sa neto finansijskom imovinom od 10.560 evra po glavi stanovnika u 2018. godini, Hrvatska je ostala na 33. mestu na listi najbogatijih zemalja, pokazuje taj izveštaj.
U proseku je svaki Hrvat lani imao bruto finansijsku imovinu od 14.924 evra, a obaveze u visini od 4.363 evra.
Prošle godine neto finansijska imovina u Hrvatskoj porasla je za samo 3,8 odsto, što je njen najslabiji rast u proteklih sedam godina.
Prema istraživanju Alianca, nešto više od milion hrvatskih građana pripada kategoriji srednje klase. Bruto finansijska imovina hrvatskih domaćinstava skočila je prošle godine za četiri odsto.
Po bruto imovini najbogatiji su prošle godine bili Švajcarci, s prosekom 266.320 evra finansijske imovine. Slede SAD, s prosečno 227.360 evra bruto finansijske imovine po glavi stanovnika i Danska sa 156.320 evra.
Bruto finansijska imovina domaćinstava u istočnoj Evropi 2018. godine skočila je za osam odsto, što je prvi put od 2011. godine da je taj region rastao brže od Latinske Amerike i Azije (bez Japana).
Takav snažan rast, međutim, rezultat je najviše brzog rasta u zemljama nečlanicama Evropske unije, poput Turske i Rusije.
Prvi put u više od deset godina srednja klasa po globalnom bogatstvu nije beležila rast, budući da je na kraju 2018. godine približno 1,040 milijardi ljudi pripadalo kategoriji srednje klase po globalnom bogatstvu, što je više-manje isti broj ljudi kao i godinu dana ranije, konstatuje se u izveštaju.
(Telegraf Biznis/N1)