Vratili garnituru koja košta 600 evra, a ipak dobili 1.000 € nazad: Ima li u Srbiji takvih trgovaca?
U mnogim zemljama sveta zakoni vezani za potrošače dosta su fleksibilniji nego kod nas... Ali, koliko je to dobro i po koga na kraju?
Uvodi se nekoliko novina u Srbiji, kada je reč o odnosu kupac-trgovac, ali opet je izostavljena kolektivna tužba. Budući da kupci kod nas sve češće nailaze na nepoštene praksa trgovaca, zaštita potrošača nije na zavidnom nivou.
Osnovna namena našeg novog zakona je brže rešavanje potrošačkih sporova, efikasnija zaštita prava potrošača, ali i korist za trgovce. Mogu li se "pomiriti" ta tri faktora?
Kod nas se odavno priča o tome kako naši ljudi koji odu preko prate potrošačke prakse drugih kupaca, odnosno kupuju uz osećaj maltene 100% zaštite da mogu da vrate proizvod kad žele. Ipak, neretko dolazi do zloupotreba, ali sistem kao što je, recimo, američki - to ne brine mnogo, sve dok ima novca, a profit se "vrti".
Roba se "štancuje", uglavnom naplaćuje iznad realne cene, a konkurencija je ogromna: služe se parolom "bolje uvažiti molbu/žalbu kupca, nego ostati bez njega (njih)". Sve i da trgovac ustanovi, neformalno, da je reč o zloupotrebi - pitanje je koliko bi se time bavio.
Koliko smo daleko od SAD?
Neka iskustva naših ljudi govore da možete da kupite bilo šta, recimo, kompletnu garnituru na akciji, a onda da je vratite trgovcu po isteku akcije - kada se vrati stara cena, i da dobijete pun iznos nazad, a ne onaj koji ste platili. Trgovac povraćaj obračunava po aktuelnoj ceni, a ne akcijskoj, i "niko vas ne pita" zašto vraćate robu.
- Ljudi to jednostavno rade - kaže naš sagovornik. "To je vaše pravo, na koje po zakonu imate određeni, ne tako mali rok, čak i ako ste koristili robu", dodaje.
Treba imati u vidu da američki sistem, uključujući i SAD i Kanadu, funkcioniše po principu masovne i sve brže rastuće ponude i potražnje, odnosno plasmana robe i potrošnje, a govorimo o tonama i tonama robe, i milijardama dolara. U jednom takvom sistemu nije lako biti "zahtevan" trgovac - nemate mnogo opcija, već da se prilagodite potrošačkom mentalitetu.
Prava kupaca u Americi prilikom onlajn kupovine su tek na naprednom nivou. Svake godine, 1,8 milijardi kilograma vraćene odeće završi na deponijama. Kako smo došli do toga?
Kupac je uvek u pravu
Tako što su kompanije počele da nude opciju "besplatnog vraćanja robe", zarad pospešivanja prodaje i boljeg korisničkog iskustva. Kada biste morali da platite svaki povraćaj robe, razmislili biste dvaput pre nego kliknete na "plati", zar ne?
Dakle, iako naš novi zakon i dalje ima svoje mane, usmerene prema kupcima, na izvestan način štiti i trgovce - od zloupotreba. Ipak, ono što je svakako prednost za prve jeste činjenica da nezadovoljni kupci imaju sada mogućnost da brzo i efikasno reše problem u besplatnom vansudskom postupku.
Takođe, ono što za sada kod nas, donekle "podseća na Zapad" i tamošnje norme, jeste mogućnost da, na primer, vratite kupljeni televizor bez kutije. Ipak, svakako vam je i dalje neophodan račun.
Međutim, problem je što je i ovaj put izostavljena kolektivna tužba.
- Ako već idemo u korak sa EU, osnovno je bilo da se uvede kolektivna tužba i da se uskladi jer bi se omogućio veći stepen zaštite potrošača - rekao je za naš portal Marko Dragić, pravni savetnik pri novosadskom Udruženju potrošača (NOPS).
S druge strane, internetska kupovina u Srbiji može da se pretvori u pravi haos.
(Telegraf Biznis)