Račun više ne sme da vas šokira, ali nema kolektivne tužbe: 3 prednosti i mane novog zakona u Srbiji

Foto: Shutterstock

Novi Zakon o zaštiti potrošača spreman je, njegov predlog je usvojen kao što je Telegraf Biznis prvi i najavio početkom godine.

To je zakon koji se duže čekao, a njegova osnovna namena je brže rešavanje potrošačkih sporova, efikasnija zaštita prava potrošača, ali i korist za trgovce.

Teme za vas

Prvi put, kako nam je rečeno, biće omogućena vansudska zaštita kao obaveza. Odnosno, uz posredovanje tela za vansudsko rešavanje sporova koje evidentira resorno ministarstvo, ona će biti obavezna za trgovce.

Posle usvajanja zakona slede aktivnosti podizanje svesti javnosti o prednostima vansudskog rešavanja sporova, obuka tela za vansudsko rešavanje sporova u skladu sa EU.

Osim novina koje su pozitivne, zakon je ipak zadražao i neke mane. Ali da krenemo od onih dobrih stavki - to je registar "Ne zovi" i vansudsko rešavanje sporova i prekršajni nalog.

Nezadovoljni kupci imaju sada mogućnost da brzo i efikasno reše problem u besplatnom vansudskom postupku. Registar "Ne zovi" će sprečiti nasrtljive trgovce da putem telefona promovišu i prodaju robu i usluge građanima koji to ne žele. A za potrašače više neće biti iznenađenja zbog visine računa, na primer, za popravku nekog kućnog aparata. Trgovac će imati obavezu da napravi proračun sa specifikacijom i pribavi pisanu saglasnost kupca za pružanje usluge, čija je vrednost veća od 5.000 dinara.

- Novim aktom predviđeno je da će se rad tela za vansudsko rešavanje sporova, koji potrošačima treba da obezbedi brzo zadovoljenje pravde, finansirati iz budžeta. Postupak je besplatan za obe strane. Trgovci imaju obavezu da učestvuju, a ukoliko to ne učine, moraće da plate kaznu po prekršajnom nalogu. Time će se rasteretiti i sudovi koji su bili zatrpani prigovorima potrošača, a i izbeći će se zastarivanje slučajeva - kaže za Telegraf Biznis Marko Dragić, pravni savetnik pri novosadskom Udruženju potrošača (NOPS).

Opet preskočena kolektivna tužba

Foto: Shutterstock

Međutim, izostavljena je i ovaj put kolektivna tužba.

Podsetimo, ona je odlukom Ustavnog suda izbačena 2014. iz Zakona o parničnom postupku i posle je samo najavljivano da će biti vraćena. Kako nam ukazuje Dragić, jeftinije je i efikasnije kada se protiv istog trgovca borimo samo jednom tužbom.

- Ako već idemo u korak sa EU, osnovno je bilo da se uvede kolektivna tužba i da se uskladi jer bi se omogućio veći stepen zaštite potrošača - navodi Dragić.

Dodaje i da su u predlogu izostale stavke koje se tiču saobraznosti proizvoda, odnosno da su se prenele one koje su važile i 2014. godine kada je usvojen prethodni zakon.

To se odnosili, primera radi za čuvanje kutija, često veoma kabastih, čija je jedina svrha bila zadržavanje prava na eventualnu reklamaciju. Ipak, Dragić objašnjava da kutija i nije uslov za reklamaciju, i da vam je za reklamaciju proizvoda potreban račun ili izvod iz banke kao dokaz da ste dotični proizvod pazarili. 

- Mana je što se iz sektora turizma odgovornosti prenele na zašitu potrošača. Ne kažem da je apriori loše, jer je pozitivno što su pooštreni uslovi za poslovanje agencija i raskidanje ugovora, ali je njima pak mesto u Zakonu u turizmu. Tako nismo pretpreli nikakve bitne promene što se tiče Zakona o zaštiti potrošača. Jedna razlika je prekršajni nalog i vansudsko rešavanje sporova - zaključuje on.

(Telegraf Biznis)