"Svetske vlade glume da imaju snagu i novac": Sve poskupljuje, mogu li se onda osetiti veće plate?

Turizam je kod naših komšija vidno uzanpredovao ove sezone, ali hrvatski portal konstatuje da su plate turističkih radnika i dalje za petinu manje od državnog proseka

Cene hrane, kafe i mnogih drugih vrsta proizvoda drastično su skočile u poslednje vreme, a posledica su krize izazvane kovidom-19 i nestašice određenih sirovina.

Teme za vas

Tako je globalno, ali i u regionu. Kako piše Poslovni.hr, Hrvati su proteklih 15 meseci "izgurali" zahvaljujući potporama države, inače kriza je uzela maha.

Ovih dana, navodi se, javnost je obasuta brojkama o dobrim turističkim rezultatima i podacima o rastu fiskalnih računa, pa se delimično stvara utisak da postpandemijski oporavak više nije upitan i da se na tom putuviše ne mogu ponoviti prošlogodišnje poteškoće.

Da li je baš tako?

Podaci Ministarstva turizma pokazuju da je jul prema broju dolazaka turista i broju noćenja dosegnuo 80 posto tih podataka iz jula 2019, a vrednost fiskalnih računa od januara do kraja jula ove godine - bila je 0,32 posto veća nego u istom periodu 2019. Država Hrvatska će to osetiti i nešto lakše će se nositi s budućim rashodima, ali, hoće li građanima biti lakše?

Turizam je kod naših komšija vidno uzanpredovao ove sezone, ali hrvatski portal konstatuje da su plate turističkih radnika i dalje za petinu manje od državnog proseka.

Zasad se nisu ostvarile projekcije da će pandemija uzrokovati rekordnu nezaposlenost, jer je država u jednom trenutku na plati od 4.000 kuna (oko 533 evra) imala i do 680.000 zaposlenih u privatnom sektoru.

Navodi se kako se ta brojka, u proteklih godinu i po dana, nijednom nije spuštala na nivo ispod 100 hiljada. Takođe, prosečna hrvatska zarada premašila je 7.000 kuna (oko 933 evra), ali je taj rast, zabeležen poslednjih godina, uglavnom posledica nekih konkretnih poteza Vlade Hrvatske, kao što su poreske olakšice.

Ko su dobitnici?

Ekonomski analitičar Željko Lovrinčević kaže da se veće plate mogu očekivati u građevinarstvu, a da će u turizmu radnici dobiti zarade koje su ugovorili, te da, eventualno, samo deo njih može da računa na bonuse ilinagrade na kraju godine.

- Dobitnici ovih boljih brojki i pokazatelja su hotelske kompanije, privatni iznajmljivači, a bolje prihode mogu očekivati i firme poput Jadrolinije ili HAC-a. Ipak, pitanje je može li na to računati bilo ko zaposlen u hotelima ili pomenutim javnim firmama - naveo je.

- Država Hrvatska je više od godinu dana isplatom plata u privatnom sektoru i pokrivanjem još nekih troškova - čuvala kapital tih firmi, čuvala ih od velikih gubitaka. Sada će ovom zaradom te firme prvo nadoknaditi izgubljenu dobit na strani kapital, pa će se tek onda razgovarati o radnicima - kaže Lovrinčević.

Dodaje da bi svakako trebalo revidirati i metodologiju kojom se izračunava indeks potrošačkih cena, odnosno inflacija, jer je u najmanju ruku zanimljivo kako je to inflacija u Nemačkoj veća od tri posto, a u Hrvatskoj - ispod dva posto; a Nemci imaju mnogo jaču tržišnu konkurenciju od Hrvatske.

Onda se postavlja i pitanje, upozorava Lovrinčević, sa koliko novca radnici u Hrvatskoj realno raspolažu i koliki bi trebalo da bude rast plata samo da anuliraju ta poskupljenja. Ovaj stručnjak procenjuje da, trenutno, standard hrvatskih građana nije ništa bolji od onog koji je bio prisutan pre 10 godina.

Na pitanje hoće li Vlada Hrvatske zbog veće potrošnje, a posledično i proračunskih prihoda, na jesen imati dovoljno novca da ponudi mere potpore i očuvanje zaposlenosti, a time i očuvanje zarada barem na sadašnjem nivou - Lovrinčević odgovara da "sve svetske vlade glume da će imati tu snagu, ali i da daju do znanja da se možda više ne može računati na te iste potpore".

(Telegraf Biznis)