Komšije neplatiše napravile dug za održavanje zgrade, a firma tužbom preti celoj zgradi

Advokati objašnjavaju da je skupština stanara kolektivitet i da ima svojstvo ugovorne strane i da firme kojima se duguje novac ne smeju da se obraćaju pojedincima

Održavanje zgrada često obuhvata samo čišćenje stepeništa i hola zgrade, ali kada je nekoliko zgrada odvojeno od ostatka rampom, održavanje obuhvata mnogo više, a samim tim više i košta. A šta kada pojedini stanari ne žele da plaćaju svoj račun?

Sve je više zatvorenih, ili polu-zatvorenih stambenih kompleksa koja se grade u Beogradu, ali i širom Srbije. U odnosu na klasično održavanje zgrade koje obuhvata čišćenje i sitan iznos za investiciono održavanje, odnosno za buduće popravke i ulaganja, u ovim slučajevima broj stavki raste.

Teme za vas

Osim pranja ulaza, veći kompleksi zgrada plaćaju i portira, održavanje zelenih površina, čišćenje dečjeg parkića, pranje ulica oko zgrada i slično. U zavisnosti od luksuznosti ovih kompleksa, cena mesečnog održavanja koje domaćinstva plaćaju kreće se od 2.000, pa i do 10.000 dinara.

U tolikim sistemima, u kojima ima stotinak, pa i mnogo više stanova, odluka o firmi koja će održavati naselje donosi se prostom većinom stanara svake stambene zajednice, odnosno svakog ulaza. To znači da postoji mogućnost da se, u slučaju kompleksa sa 200 stanova, odluka da se uvede portir koji će podizati rampu može doneti i u slučaju da se 49 odsto stanara sa tim ne slaže. 

Profesionalni upravnik objašnjava za Telegraf Biznis da retko kad postoji jednoglasna odluka stambene zajednice kad je donošenje bilo koje odluke na dnevnom redu.

- Recimo, u jednom stambenim kompleksu u kom ja vodim deo zgrada, doneta je odluka da se postavi rampa, kako bi se zgrade jednog investitora odvojile od ostatka ulice, najviše da bi se sačuvala parking mesta oko zgrada za njihove stanare. Naravno, to znači da će značajno veći račun, 3.000 dinara, umesto dotadašnjih 1.000, plaćati i oni koji nemaju vozila, kao i oni koji imaju kupljeno mesto u garaži i na koje nedostatak parking mesta oko zgrada ne dotiče - objašnjava on.

U realnosti, oni često kreću sa bojkotom plaćanja, pa se vrlo brzo nagomila ogroman dug prema firmi za održavanje. Ključno je pitanje, čji je to dug, stambene zajednice, ili neodgovornih pojedinaca koji ne plaćaju svoje račune?

- Firma koja je održavala naš kompleks je izbacila portira iz naše ponude, jer joj nije plaćano redovno, a najveći trošak za nju prestavlja upravo angažovanje ljudi za celodnevno podizanje i spuštanje rampe. To su uradili zato što im stambene zajednice duguju ogroman novac, jer pojedini stanari od starta nisu želeli da plaćaju račune "za usluge koje ne koriste" - objašnjava Gordana M, žitelj jednog beogradskog stambenog kompleksa.

Kada su iznosi za plaćanje manji, odnosno kada neko ne plaća 300, 400 dinara za čišćenje zgrade, neretno se desi da ostatak stanara prihvati na sebe njihov dug, kako usluga ne bi bila obustavljena i kako se ne bi stvari dalje komplikovale.

- U ovom slučaju to ne dolazi u obzir. Samo moj ulaz duguje 200.000 dinara. A ima 12 ulaza i naš nije najgori. Sa 20 stanova, to znači da bi svaki stan duguje 10.000 dinara, a velika većina ipak plaća račune redovno, što znači da je ona manjina napravila ovoliki dug vremenom. Ja nemam nameru da plaćam njihovo - odlučna je Gordana.

Pravnici objašnjavaju da je iznos dugovanja će skupština stanara tolerisati najčešće je individualna odluka svake zgrade, ali je važno voditi i računa o tome da to dugovanje ne zastari. Kod fizičkih lica taj rok je godinu dana od dana dospeća, dok je kod pravnih nešto duži i iznosi tri godine.

Advokat Ivan Simić, objašnjava da je to jedna vrlo siva zona, bez obzira na sve dosadašnje hvalospeve o tome kako je uređen sistem stanovanja u Srbiji.

- Tu postoji neujednačena sudska praksa. Sa stanovišta sudske prakse, za bilo kakvo pokretanje procesa prema članovima skupštine stanara, mora da postoji odluka skupštine stanara - objašnjava on.

On ističe da je skupština stanara jedan kolektivitet i da ima svojstvo ugovorne strane.

- Ipak, pružaoci usluga traže najlakši put za naplatu potraživanja. Često članovi skupštine stanara prihvate na sebe nešto što i ne bi predstavljalo njihovu obavezu, zbog mira u kući. Firma za održavanje ne bi smela nikako da potražuje novac od pojedinaca, već isključivo da ide preko skupštine stanara ili profesionalnog upravnika, a onda oni mogu da izvrše pritisak na kompije neplatiše - objašnava on.

(Telegraf Biznis)