Borba protiv "amerikanizacije": Nov način ostavljanja napojnica izazvao pravi revolt - "Ovo je iznuda!"

Praksa ostavljanja napojnica putem POS uređaja sve je prisutnija u ugostiteljskim i uslužnim objektima širom regiona, ali umesto osmeha zadovoljnih radnika, ovaj trend sve češće izaziva gnev i nelagodu kod gostiju. Ono što je nekada bio čin dobre volje i diskretno zaokruživanje računa, pretvorilo se u tehnološki pritisak koji mnogi korisnici na društvenim mrežama, naročito na hrvatskom Reditu, nazivaju suptilnom iznudom.

Jedna korisnica podelila je priču o tome kako je, zbog zbunjujućeg softvera, nekoliko puta ostavila novac nenamerno. Njeno iskustvo sa u poslastičarnici najbolje oslikava ovaj problem.

Teme za vas

- POS uređaji i napojnice: Zanimaju me vaša iskustva s ostavljanjem napojnica putem POS uređaja. Ovog leta često sam kupovala sladoled u jednoj poznatoj sladoledžinici. Svaki put bi mi naglasili da mogu ostaviti napojnicu te dodali kako, ako ne želim, treba da pritisnem određeni broj za preskakanje te opcije. Budući da sam tamo bila čest gost, s vremenom bih automatski pritisnula broj. Međutim, ubrzo su počeli menjati koji se broj pritisne ako ne želiš da ostaviš napojnicu. Tako mi se nekoliko puta dogodilo da sam napojnicu ostavila protiv svoje volje, jednostavno zato što sam pogrešila u tom trenutku - napisala je devojka na Reditu.

Slična situacija desila joj se i u frizerskom salonu.

- Nedavno sam imala slično iskustvo kod frizera. Iscvrkutaju mi za napojnicu od 5%, 10% ili 15% pritisnite taj i taj broj, ali bez jasne i vidljive opcije kako tu mogućnost preskočiti, a istovremeno mi je naplaćeno pranje kose. Zapravo primećujem da je postala uobičajena praksa da se opcija preskakanja uopšte ne nudi na ekranu, zbog čega budemo primorani da ostavimo napojnicu iako to nismo nameravali. Uz to, mislim da ni ne treba naglašavati osećaj nelagode koji se stvori ako ništa ne ostavimo, jer se ostavljanje napojnica počeo nametati kao standard iako njihove plate ne zavise od iste - nastavila je.

Korisnica naglašava da nije protiv same napojnice, već protiv načina na koji se ona potražuje.

- Napomenula bih da nemam apsolutno ništa protiv napojnica i da ih rado ostavim kad sam zadovoljna uslugom i preporukama, ali ovakav način putem POS uređaja sve mi više deluje kao svojevrsna iznuda, a ne kao dobrovoljno davanje iz zadovoljstva uslugom. Napojnica bi trebala biti izraz lične odluke i zadovoljstva, a ne rezultat zbunjujućeg interfejsa ili pritiska u trenutku plaćanja - zaključila je.

Pitanje netransparentnosti

Osim same naplate, goste brine i gde taj novac zapravo završava. Jedno od ključnih pitanja u raspravi bilo je: "Mene više zanima kako ta napojnica dođe do konobara koji me poslužio ako je ostavim preko POS uređaja i dođe li uopšte?".

Iskustva bivših zaposlenih, naročito onih koji su radili preko studentskih ugovora, ukazuju na to da je put do te zarade trnovit:

- Po meni je to isto nezgodno, pogotovo ako si student pa nisi zaposlen za stalno tamo. Ja, npr., bih odradila dva vikenda u mesecu i uvek sam se morala ganjati sa šefom danas propale firme da mi to plati… mogu misliti da bi mi izlistao i dao i to.”

Borba protiv "amerikanizacije"

Većina korisnika smatra da se u regionu previše forsira američki model, koji je kod njih nastao iz nužde, dok kod nas deluje neprirodno. Jedan komentator je opisao bizarne metode koje su neki ugostitelji koristili na putovanjima.

- Previše pratimo glupe Amerikance. Ostavim napojnicu ako je usluga bila dobra i to je to. Uglavnom plaćam gotovinom, tako da samo zaokružim, odnosno kažem konobaru ili frizeru koliko da mi vrati nazad. Ovo za POS uređaje te razumem, doduše to u Hrvatskoj još nisam doživeo (zbog gore spomenutog razloga), ali jesam kad sam bio na putovanjima izvan Hrvatske. Ako ne želim ostaviti napojnicu, uglavnom moram minimalno dve do tri tipke stisnuti. Fora je da su neki ugostitelji na ekranu pomoću lepljive trake sakrili ‘no tip’ opciju i onda moraš stisnuti ‘tip’, pa ‘custom amount’, pa utipkati 0, pa tek onda ‘enter’, ludnica - piše u jednom od komentara.

Problem postaje još apsurdniji u objektima gde usluge praktično i nema.

- Nema mi goreg kad kupujem hranu u prodavnici i onda me na POS aparatu traže napojnicu, a restoran je samoposluživanje. Na osnovu toga što mi je neko stisnuo naplatu hrane, a onda sam moraš doći po hranu i odneti je za sto, po meni nije za napojnicu. Kad sam u restoranu gde me konobar poslužuje, uvek ostavim bar 10 %, ili ako je neki manji iznos računa, a usluga je bila za svaku pohvalu, onda ostavim i 10 € napojnice. Previše se furamo na Amerikance gde se ta napojnica gura na svakom koraku, samo čekam da mi jednog dana bude ponuđeno i na benzinskoj pumpi da dam napojnicu jer je, eto, neko samo otkucao račun na kasi -

Na kraju, stav većine je jasan – napojnica mora ostati stvar dobre volje:

- Sve što je nametnuto i forsira se, preskačem. Ako sam zadovoljan, ostavljam u kešu… Ovo amerikaniziranje napojnica mi ide na živce, jer u SAD-u doslovno od toga žive konobari, a ne od neke plate, jer ista bude cca 7 USD, lol, npr. na kraju nedelje ili meseca, kako već… Naši imaju plate, kod nas to mora i treba biti samo da daš koji evro ako si zadovoljan - navodi se u komentaru.

(Telegraf Biznis/Dnevno)