Hrvati našli rešenje - Moguće je osigurati dostojanstvenu penziju: Za 30 godina preko 280.000 evra

Hrvatska vlada nedavno je donela niz izmena penzijskog sistema sa ciljem poboljšanja položaja sadašnjih i budućih penzionera. Promene obuhvataju prilagođavanje uslova prevremenog penzionisanja, mogućnost rada uz primanje dela penzije, povećanje pojedinih naknada i izmene u načinu valorizacije penzija.

Najvažnije novosti uključuju ukidanje penalizacije za prevremeno penzionisanje nakon 70. godine, mogućnost rada sa punim radnim vremenom uz isplatu 50 % penzije, blago povećanje invalidskih penzija i šire priznavanje penzijskog staža za brigu o deci i nezi. Uvodi se i godišnji dodatak na penziju, koji je primilo više od 1,2 miliona korisnika, piše Poslovni.

Teme za vas

Porast prosečnih penzija i dugoročni izazovi

Prema najnovijim podacima Vlade RH, prosečna ukupna penzija povećana je za više od 90 % i prelazi 700 evra, dok je cilj dosegnuti 800 evra do kraja mandata 2028. godine. Ipak, finansijski stručnjaci upozoravaju da državna penzija dugoročno neće biti dovoljna za očuvanje životnog standarda.

“Demografski trendovi i sve veći pritisak na javne finansije dugoročno nagrizaju vrednost penzija. Udeo prosečne penzije u prosečnoj plati u Hrvatskoj smanjen je sa oko 48 % u 2013. na 45,6 % u 2023. godini, uprkos povremenim kratkoročnim korekcijama. Rashodi državnog budžeta za penzije kontinuirano rastu i dodatno opterećuju sistem. Iako se trenutno uvode određene izmene, one su uglavnom kozmetičke, dok temeljni strukturni problemi ostaju nerazrešeni. Oni koji žele finansijsku sigurnost u starijoj dobi moraju na vreme početi da planiraju i štede tokom celog radnog veka”, ističe Emilio Gučec, analitičar u Finaxu.

Dugoročna štednja i efekat složene kamate

Dugoročna i sistematska štednja tokom radnog veka ključna je za stabilnost u starosti, a čak i manji, redovni iznosi mogu značajno doprineti finansijskoj sigurnosti. Građanima Hrvatske na raspolaganju je više opcija štednje, ali, prema podacima Hrvatske narodne banke, u poslednjem tromesečju 2025. na bankovnim računima drže više od 50 milijardi evra, što pokazuje i nesklonost riziku.

Redovno ulaganje, posebno u dugoročne i široko diverzifikovane instrumente poput ETF-ova, omogućava raspodelu rizika kroz vreme i maksimalno iskorišćenje efekta složene kamate. Čak i relativno mali, ali redovni iznosi tokom desetljeća mogu značajno povećati finansijsku sigurnost u starosti.

Primera radi, redovnim mesečnim ulaganjem od 200 evra u ETF-ove, uz prosečni godišnji prinos od 8 %, nakon 30 godina moguće je akumulirati više od 280.000 evra, što u današnjim cenama iznosi približno 150.000 evra. “Ako pretpostavimo da ćemo u penziji provesti oko 20 godina, redovno doživotno ulaganje moglo bi povećati mesečna primanja za oko 1.400 evra u obliku rente, odnosno približno 780 evra u današnjim cenama”, pojašnjava Gučec.

Planiranje penzije kroz ceo radni vek

Raniji početak štednje donosi veći efekat složene kamate, što znači da čak i simbolična ulaganja u ranoj fazi života mogu dugoročno osigurati dodatnu finansijsku stabilnost. Penziju treba finansijski planirati tokom celog radnog i aktivnog života. Iako državne mere predstavljaju određeni pomak, dugoročna sigurnost u starosti u velikoj meri zavisi od individualne pripreme i lične odgovornosti građana.

(Telegraf Biznis)