Fotografisali kuće, pravili buku i gužve: Čuveni kvart zatvorio vrata turistima posle 17h, ili udara po džepu

Fotografisanje, zadržavanje ispred tuđih kuća, buka, otpad i sve veće gužve - stanovnicima jednog od najpoznatijih tradicionalnih kvartova Seula masovni turizam počeo je ozbiljno da remeti svakodnevni život.

Odgovor grada bio je prilično radikalan: u najposećenijem delu kvarta Bukčon Hanok turistima je tokom većeg dela večeri i noći zabranjen ulazak.

Teme za vas

Reč je o jednom od simbola južnokorejske prestonice, poznatom po tradicionalnim kućama - hanok. Nalazi se između kraljevskih palata Gjongbokgung i Čangdokgung i privlači veliki broj posetilaca.

Međutim, postoji jedna važna razlika između Bukčona i brojnih drugih turističkih atrakcija - ovde ljudi i dalje žive.

Posle 17 sati turisti moraju napolje

Najstroži režim uveden je u takozvanoj Crvenoj zoni, koja obuhvata najposećeniji deo kvarta.

Turističke aktivnosti u njoj zabranjene su od 17 časova do 10 sati narednog jutra. To podrazumeva razgledanje, fotografisanje i turističko zadržavanje. Ko prekrši pravilo rizikuje kaznu od 100.000 južnokorejskih vona, odnosno oko 70 dolara.

Stanovnici kvarta i određene druge kategorije, naravno, ne podležu ovoj zabrani.

Bukčon je podeljen i na druge zone. U Narandžastoj nema vremenske zabrane, ali se ponašanje turista intenzivnije usmerava i kontroliše, dok je u Žutoj zoni uveden pojačan nadzor.

Na red stigli i turistički autobusi

Vlasti nisu stale samo na turistima koji kvart obilaze peške. Od početka 2026. godine čarter turističkim autobusima zabranjeno je kretanje određenim ulicama na mreži dugoj oko 2,3 kilometra.

Kazne su još ozbiljnije nego za pojedinačne posetioce.

Za prvi neovlašćeni ulazak predviđena je kazna od 300.000 vona. Za drugi prekršaj raste na 400.000, a za treći na čak 500.000 vona. Lokalni i školski autobusi, kao i pojedine druge kategorije vozila, izuzeti su iz ovog režima.

Kada turistička atrakcija ostane nečiji dom

Iza neobičnih zabrana krije se problem sa kojim se suočava sve veći broj popularnih destinacija - kako zaraditi od turizma, a da stanovnici ne postanu žrtve sopstvene popularnosti.

Seul zato nije potpuno zatvorio Bukčon za posetioce. Umesto toga pokušava da ograniči vreme, način i intenzitet turističkih aktivnosti u delu grada u kojem se svakodnevni život stanovnika odvija praktično pred objektivima turista.

Takav model podrazumeva i potencijalno odricanje od dela turističke potrošnje zarad kvaliteta života lokalnog stanovništva.

Bukčon bi zato mogao da postane zanimljiv test i za druge gradove koji se bore sa prekomernim turizmom: turista može biti poželjan gost - ali to ne znači da mu baš svaka ulica mora biti dostupna 24 sata dnevno.

(Telegraf Biznis/TU Magazin)