Ovde se uz pivo živi, druži, posluje: Tradicija koja je postala zaštitni znak jednog od najposećenijih gradova

Ako ste navikli da za svako sledeće piće morate da dozovete konobara, u tradicionalnim praškim pivnicama mogli biste da se iznenadite. Tamo nova krigla piva ponekad stiže na sto gotovo sama od sebe, a postoji i jednostavan znak kojim gost poručuje da mu je bilo dovoljno.

Reč je o tradicionalnim češkim pivnicama poznatim kao "hospoda", koje su mnogo više od mesta na kojem se svraća na piće. One su deo svakodnevnog života Praga, mesta na kojima se posle posla sreću prijatelji i komšije, čitaju novine, gledaju utakmice i razgovara satima.

Teme za vas

I dok turisti uglavnom hrle ka Starom gradu, Karlovom mostu i Praškom gradu, drugačiji Prag može da se upozna upravo za stolom neke od lokalnih pivnica, kako prenosi TU Magazin.

Novo pivo može da stigne bez pitanja

Jedan od običaja posebno može da iznenadi posetioce. Kada je krigla gosta pri kraju, konobar u pojedinim tradicionalnim pivnicama prati situaciju za stolom i može odmah da donese sledeće pivo, bez posebne porudžbine.

Pretpostavka je jednostavna - gost koji je završio jedno verovatno želi još jedno.

A ako ne želi?

Dovoljno je da to pokaže, između ostalog tako što će podmetač staviti preko krigle. Time praktično poručuje da je za njega to poslednja tura.

Takav način posluživanja dosta govori o mestu koje pivo ima u češkoj kulturi. Ono nije samo proizvod koji se naručuje, već deo druženja i večeri provedene za stolom.

Pivnica kao produžetak dnevne sobe

Tradicionalna "hospoda" kroz istoriju je funkcionisala gotovo kao produžetak dnevne sobe.

Ljudi u nju dolaze bez posebnog povoda, neretko u isto vreme i za isti sto. Neko svrati posle posla na jedno pivo, dok drugi ostaju nekoliko sati. Za susednim stolom mogu zajedno da sede radnici, službenici, studenti i penzioneri, bez posebnog dres-koda i potrebe da bilo ko ostavlja utisak.

Upravo u tome leži jedna od razlika između lokalne pivnice i restorana napravljenog prvenstveno za turiste. Ovde turista nije glavna publika - lokal nastavlja da živi svojim uobičajenim ritmom bez obzira na to ko je ušao na vrata.

Bez žurbe da se oslobodi sto

Druga zanimljiva razlika odnosi se na vreme provedeno za stolom. Dok se u mnogim savremenim restoranima i kafićima podrazumeva smena gostiju, u tradicionalnoj češkoj pivnici nema potrebe da se posle jednog pića odmah ustaje.

Gosti ostaju, razgovaraju, uzimaju novo pivo i nešto pojedu, pa jedno obično večernje druženje može da potraje satima.

Hrana je jednostavna i zasitna. Na meniju se mogu pronaći kobasice, gulaš, prženi sir, meso, krompir i različiti zalogaji koji prate pivo. Ni ona, međutim, nije nužno glavna atrakcija. Poenta je vreme provedeno sa drugim ljudima.

Prag koji turisti često ne vide

Takvu stranu grada lakše je pronaći dalje od najpoznatijih turističkih ruta. Kao jedan od najboljih primera izdvaja se Žižkov, nekadašnji radnički deo Praga poznat po starim zgradama, strmim ulicama i velikom broju tradicionalnih pivnica.

U njima nema mnogo turističkih menija, suvenira ili programa osmišljenih za posetioce. Ljudi jednostavno dolaze da sednu, popiju pivo i razgovaraju.

Češka je decenijama među zemljama sa najvećom potrošnjom piva po stanovniku, ali upravo male lokalne pivnice pokazuju da iza tih brojki postoji čitava društvena kultura.

Zato se možda jedan od najautentičnijih doživljaja Praga ne nalazi pored njegovih najfotografisanijih znamenitosti.

Ponekad je dovoljno skrenuti nekoliko ulica dalje, sesti za sto u lokalnoj "hospodi" i zapamtiti da podmetač ne mora uvek da stoji ispod krigle.

(Telegraf Biznis/TU Magazin)