Plate im daleko od austrijskih, a cene u restoranima kao u Beču: Komšije se žale na poskupljenja

Cene u bugarskim restoranima poslednjih godina rastu znatno brže od evropskog proseka, a sve češće se postavlja pitanje koliko građani mogu da priušte odlazak na ručak ili večeru. Polemiku je dodatno podstaklo poređenje restorana u Sofiji i Beču, iako je životni standard u ova dva grada veoma različit.

Kako prenosi rumunski Profit.ro, bugarski vicepremijer Atanas Pekanov ukazao je na nelogičnost da cene u restoranima u austrijskoj i bugarskoj prestonici mogu biti relativno slične, dok su primanja stanovništva znatno različita.

Teme za vas

Njegova ocena izazvala je reakciju predstavnika ugostiteljske industrije, koji smatraju da takvo poređenje zanemaruje brojne troškove poslovanja, od plata zaposlenih i zakupa prostora do energije, namirnica i poreza.

Ipak, zvanična statistika pokazuje nešto drugačiju sliku.

Bugarska i dalje najjeftinija, ali cene brzo rastu

Prema podacima o paritetu kupovne moći, cene u restoranima i hotelima u Bugarskoj tokom 2024. godine bile su na nivou od svega 53 odsto proseka Evropske unije.

Time je Bugarska bila najjeftinija članica EU u ovoj kategoriji, dok je Danska, na drugom kraju lestvice, dostizala čak 148 odsto evropskog proseka.

Međutim, iako su ugostiteljske usluge i dalje relativno povoljne u poređenju sa ostatkom Unije, njihov rast predstavlja sve veći problem za domaće stanovništvo.

Krajem 2025. godine inflacija u restoranima i smeštaju dostigla je 9,9 odsto, dok je tokom 2026. rast cena u ovom sektoru ostao oko devet odsto, znatno iznad opšte inflacije od približno 3,5 odsto.

To znači da su ugostiteljske usluge poskupljivale više nego dvostruko brže od prosečnog rasta cena u zemlji.

Da li je evro kriv za poskupljenja?

Bugarska je 1. januara 2026. godine uvela evro, a deo javnosti upravo promenu valute povezuje sa rastom cena.

Međutim, podaci pokazuju da je snažno poskupljenje u ugostiteljstvu počelo znatno ranije.

Jedan od važnih faktora bilo je povećanje poreza na dodatu vrednost za restorane početkom 2025. godine, kada je prestala da važi povlašćena stopa od devet odsto.

Evropska centralna banka je u svojoj analizi iz aprila 2026. godine utvrdila da je prelazak na evro imao uglavnom kratkotrajan uticaj na cene, mada su restorani i smeštaj bili među delatnostima u kojima su pojedina poskupljenja bila izraženija.

Zbog toga se rast cena ne može pripisati isključivo uvođenju evropske valute.

Ugostitelji tvrde da im rastu troškovi

Predstavnici restoranske industrije ističu da su povećanja cena neophodna zbog sve većih troškova poslovanja.

Prosečna bruto mesečna zarada u Bugarskoj dostigla je 1.407 evra u prvom kvartalu 2026. godine, što je 12,7 odsto više nego godinu dana ranije. Istovremeno, minimalna zarada povećana je na približno 620 evra mesečno.

Ugostiteljstvo je jedna od delatnosti u kojima troškovi radne snage imaju veliki udeo u ukupnim rashodima, pa rast plata neposredno utiče na cene usluga.

Kada se tome dodaju skuplje namirnice, energija, zakup poslovnog prostora i veće poresko opterećenje, deo poskupljenja dobija ekonomsko objašnjenje.

Ipak, ostaje otvoreno pitanje da li su pojedini ugostitelji iskoristili promenu valute i rast troškova kako bi dodatno povećali svoje marže. Za takav zaključak bili bi potrebni detaljniji podaci o poslovanju pojedinačnih restorana.

Ručak i limunada 15 evra

Koliko su cene postale primetne i turistima pokazuje iskustvo rumunskog putopisca Marijana, autora Jutjub kanala „2 Hoinari“, koji je posetio Varnu.

Tokom obilaska grada primetio je da su pojedini trgovci prilikom prelaska sa leva na evro zaokruživali cene naviše.

Na lokalnoj pijaci zabeležio je paradajz po cenama od 2,50 do četiri evra za kilogram, papriku od šest evra i domaći hleb od tri evra. U jednom restoranu u centru grada giros na tanjiru i pola litra limunade platio je 15 evra.

Prema njegovom iskustvu, hrana u Varni bila je skuplja nego u pojedinim rumunskim letovalištima, dok su ležaljke i suncobrani bili povoljniji.

Hoće li Bugarska izgubiti prednost jeftine destinacije?

Rast cena otvara i pitanje konkurentnosti bugarskog turizma. Povoljniji smeštaj i ugostiteljske usluge godinama su predstavljali važnu prednost Bugarske u odnosu na skuplje evropske destinacije.

Iako je zemlja i dalje među najpovoljnijima u Evropskoj uniji, nastavak brzog poskupljenja mogao bi da smanji tu prednost.

Ugostiteljska udruženja zato traže ponovno uvođenje niže stope PDV-a za restorane, tvrdeći da bi to omogućilo pristupačnije cene.

Za građane je, međutim, ključno pitanje da li će njihove zarade nastaviti da rastu dovoljno brzo da prate troškove svakodnevnog života.

Iako bugarski restorani statistički nisu skupi kao austrijski, za domaće stanovništvo račun na kraju obroka može predstavljati sve veći teret.

(Telegraf Biznis)