Nemanja počeo u podrumu sa starom mašinom, a danas ima svoju fabriku: Ovo je priča mladog Srbina iz Lapova

Kirija je u početku bila 100 evra, rolne papira teške više od 200 kilograma spuštao je niz stepenice, a prve kupce osvajao upornošću. Danas njegov „Kristal Papir“ posluje iz sopstvenog objekta, a nova mašina otvorila je prostor za dalji rast.

U Srbiji se često govori o velikim kompanijama, višemilionskim investicijama i preduzetnicima koji su već imali kapital kada su ulazili u posao. Mnogo ređe se čuju priče ljudi koji su krenuli iz malog prostora, sa polovnom opremom i bez sigurnosti da će im se trud uopšte isplatiti.

Teme za vas

Jedna od takvih priča dolazi iz Lapova, gde je Stefan Vučković za nekoliko godina od proizvodnje u iznajmljenom podrumu stigao do sopstvene proizvodne hale i modernije opreme. Njegova firma „Kristal Papir“ bavi se proizvodnjom papirne ambalaže za restorane, pekare, brzu hranu i druge kupce kojima su kese i ambalaža svakodnevno potrebni.

Stefan je posao pokrenuo u novembru 2021. godine. Pre toga je radio različite poslove, od staklorezačkog do ugostiteljskog, ali je želeo da napravi nešto svoje i da ne zavisi od toga hoće li mu neko drugi ponuditi posao.

Početak, međutim, nije imao mnogo veze sa slikom uspešnog preduzetnika kakva se danas često plasira na društvenim mrežama.

Iznajmio je lokal sa podrumom u Lapovu, a proizvodnju započeo na staroj mašini koja je zahtevala mnogo ručnog rada. Najveća podrška u tom periodu bila mu je majka, koja je od prvog dana učestvovala u poslu.

Rolne od 200 kilograma spuštao niz stepenice

Jedan od najtežih delova početka bilo je rukovanje sirovinom. Rolne papira, teške i više od 200 kilograma, morale su da se dopreme do prostora u kojem se proizvodilo. Stefan je u jednom trenutku rolnu vezivao za uličnu banderu kako bi je bezbednije spustio niz stepenice.

Posao nije bio samo fizički težak. Svaki proizvodni ciklus podrazumevao je sate ponavljanja istih pokreta, savijanja, podizanja i spuštanja. Kako je opisao u razgovoru za „Blic Biznis“, nakon pojedinih serija proizvodnje bilo je potrebno i po nekoliko dana odmora da bi se telo oporavilo.

Kirija je u početku iznosila 100 evra, ali je vremenom rasla. Kako se povećavao obim posla, postajalo je jasno da prostor u kojem je počeo više nije dovoljan za ozbiljniji razvoj.

Tada je doneo jednu od najvažnijih odluka u dosadašnjem poslovanju.

Umesto da nastavi da plaća sve skuplji zakup, odlučio je da na svom placu izgradi proizvodnu halu. Nije imao novac da sve završi sam, pa je deo posla urađen uz pomoć komšija i prijatelja, po principu nekadašnjih radnih akcija i mobi, kada se ljudi okupe da zajedno podignu kuću ili završe veliki posao.

Kredit umesto kirije

Za završetak hale bila su potrebna dodatna sredstva. Pošto banke često nerado finansiraju biznise koji su tek na početku, Stefan je kredit iskoristio za ulaganje u sopstveni prostor.

Njegova računica bila je jednostavna. Ako već svakog meseca plaća zakup, dugoročno mu je bilo smislenije da taj novac usmeri u ratu za objekat koji će ostati njegov.

Proizvodnju je u sopstvenu halu zvanično preselio u februaru 2024. godine. To je bila prekretnica, jer je dobio prostor za širenje kapaciteta, lakšu organizaciju rada i mogućnost da razmišlja o novoj opremi. Kasnije su kroz poslovanje finansirana i vozila za potrebe firme.

U međuvremenu, posao je rastao, a sa njim i potreba za efikasnijom proizvodnjom. Nova mašina, kako je Stefan rekao, koštala je približno koliko i jedan stan u Lapovu. Za nekoga ko je posao počeo u podrumu sa polovnom opremom, to je bila investicija koja je označila koliko se poslovanje promenilo za samo nekoliko godina.

Prve kupce nije dobio preko veze, već upornošću

Kao i mnogi mali proizvođači, Stefan se na početku suočio sa problemom kako doći do prvih klijenata. Nije dovoljno napraviti proizvod. Potrebno je pronaći nekoga ko će ga kupiti, probati, ponovo naručiti i preporučiti drugima.

Jednog kupca iz Smederevske Palanke, kako je ispričao, obilazio je čak tri puta pre nego što je dobio priliku da sarađuju.

„Dobro, dečko, hajde, uporan si“, bila je poruka koju je tada dobio. Taj kupac je i danas među njegovim klijentima.

Stefan kaže da mu je internet mnogo pomogao da pronađe saradnike, dobavljače i kupce, ali da sama dostupnost informacija nije dovoljna. Bilo je potrebno učiti proizvodnju, tražiti rešenja i svakodnevno popravljati ono što ne funkcioniše.

„Mnoge stvari nisam znao, ali sam svakog dana učio“, jedna je od suština njegove priče.

Danas prihod meri milionima, ali kaže da borba nije završena

Firma „Stefan Vučković PR Kristal Papir“ registrovana je 15. oktobra 2021. godine i posluje u oblasti proizvodnje ostalih proizvoda od papira i kartona. Prema dostupnim finansijskim podacima, preduzeće je u 2025. godini ostvarilo ukupne prihode od 6,009 miliona dinara, uz neto dobit od 211.000 dinara.

Na zvaničnoj prezentaciji kompanija navodi da danas proizvodi različite vrste papirnih kesa, kartonsku ambalažu, biorazgradive kese, kao i druge proizvode namenjene prehrambenoj, ugostiteljskoj i trgovinskoj industriji.

U junu 2026. godine Stefan je proglašen pobednikom konkursa „Junaci mikrobiznisa“, a sredstva i podršku koje je dobio planira da uloži u novu mašinu i dalje unapređenje proizvodnje.

Ipak, on svoju priču ne predstavlja kao završen trijumf.

„To je bio veoma težak put. Borba i dalje traje. I dalje sam u nekom tunelu, ali je svetlost na kraju tog tunela danas mnogo bliža nego što je bila na početku“, rekao je Vučković.

Upravo u tome je možda i najvažnija lekcija njegovog poslovanja. Nije počeo sa velikom halom, skupom opremom i sigurnim kupcima. Počeo je sa starom mašinom, majkom kao podrškom, fizički teškim radom i idejom da od proizvodnje može da napravi posao za svoju porodicu.

Danas ima sopstveni objekat, savremeniju opremu i tržište na kojem se njegovi proizvodi traže. A sledeći cilj nije da priča o tome koliko je daleko stigao, već da nastavi da širi proizvodnju.

Jer za Stefana Vučkovića uspeh očigledno nije trenutak kada možete da kažete da ste uspeli. Uspeh je kada ono što ste juče radili u podrumu danas možete da radite u sopstvenoj hali, sa opremom koju ste kupili novcem zarađenim od sopstvenog rada.

(Telegraf Biznis)