Superbogati tri godine unazad "žvaću" isto pitanje na Davosu: "Kada ćete oporezivati ekstremno bogate?"

Većina potpisnika inicijative "Ponosni da plaćamo više" su među najbogatijim ljudima na svetu

Oporezujte bogate! To je ono što je grupa milijardera i milionera zahtevala od svetskih lidera na ovogodišnjem Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, kao način za borbu protiv društvene nejednakosti. Ali, postoji politički otpor.

- Iznenađeni smo da niste uspeli da odgovorite na jednostavno pitanje koje pitamo unazad već tri godine: kada ćete oporezivati ekstremno bogate? - stoji u otvorenom pismu inicijative pod nazivom "Ponosni da plaćamo više".

Teme za vas

Potpisnici zahtevaju više poreze za super-bogate. Zanimljivo, većina potpisnika su među najbogatijim ljudima na svetu. U inicijativi je bar 260 milijardera i milionera koji kažu da ti koraci moraju preduzeti  "kako bi se rešio dramatični porast društvene nejednakosti".

Kažu da je dostignuta "tačka preokreta", čija je "cena našeg rizika za ekonomsku, društvenu i ekološku stabilnost ozbiljna — i raste svakim danom. Ukratko, potrebna nam je akcija odmah".

Dodaju da njihova težnja za pravednijim porezima predstavlja "povratak u normalnost", tvrdeći da će oporezivanje bogatih "pretvoriti ekstremno i neproduktivno privatno bogatstvo u investiciju za našu zajedničku demokratsku budućnost".

Milijarderi: "Verujemo da moramo biti više oporezivani'

"Svaki trenutak odlaganja učvršćuje opasan ekonomski status kvo, ugrožava naše demokratske norme i prenosi novac na našu decu i unuke", pišu potpisnici, među kojima su naslednice Valeri Rokfeler, Abigejl Dizni i Marlen Engelhorn, austrijska državljanka čiji je predak Fridrih Engelhorn je osnovao nemačku hemijsku kompaniju BASF.

"Ne samo da želimo da budemo više oporezivani, već verujemo da moramo biti više oporezivani".

Engelhorn, koja je kritikovala činjenicu da Austrija nema porez na nasledstvo, nedavno je dospela na naslovne strane kada je rekla da želi da preraspodeli 25 miliona evra (27 miliona dolara) svog nasleđenog bogatstva.

- Nasledila sam bogatstvo, a samim tim i moć, bez da sam išta uradila - rekla je ona reporterima, a Telegraf Biznis je takođe pisao o tome.

Jaz između bogatih i siromašnih nastavlja da se širi širom sveta. Prema izveštaju Svetske nejednakosti za 2022. godini, oko 38% globalnog povećanja bogatstva između 1995. i 2021. godine otišlo je na vrh od 1%. Samo 2% je otišlo u donju polovinu, odnosno 4 milijarde najsiromašnijih ljudi na svetu. A nakon izbijanja pandemije COVID-a 2020. godine, globalno bogatstvo milijardera poraslo je više nego ikada.

Širom sveta je već bilo nekoliko pokušaja da se velika bogatstva više oporezuju. Na primer, u predsedničkoj kampanji 2019. u Sjedinjenim Državama, senatorka Elizabet Voren je predložila "porez ultra-milionera" na svaki dolar neto vrednosti iznad 50 miliona dolara.

Ali nije tako jednostavno sprovesti te mere.

- Potpisnici peticije u Davosu su uglavnom naslednici koji ne vode aktivno kompaniju, pa se zbog toga osećaju neprijatno zbog velikog bogatstva koje nisu sami stvorili - objasnio je Stefan Bah iz Nemačkog instituta za ekonomska istraživanja (DIV) u Berlinu.

- Ali oni imaju tendenciju da budu izolovani glasovi - dodaje. Rekao je da je ogromna većina superbogatih rezervisanija u tom pogledu. Zaista, postojao je snažan politički otpor poslovnih udruženja, koja su, zahvaljujući svom radu sa lobističkim grupama, uglavnom bila dobro povezana sa političarima visokog ranga.

Ideja je, tvrde poslovna udruženja, da niski porezi za preduzetnike daju podsticaj za investiranje i otvaranje radnih mesta, što znači da bi viši porezi mogli da ugroze radna mesta i investicije - i potencijalno čak dovedu do toga da naslednici kompanije odluče da ne vode kompaniju koju bi mogli da naslede.

Međutim, on je istakao da je moguće ostvarivanje većeg prihoda za državnu kasu kroz uravnoteženu kombinaciju povećanja poreza na najvišem dohotku ili sa porezom na bogatstvo.

Više od 130 zemalja, koje zajedno čine 90% svetske ekonomske proizvodnje, takođe su se dogovorile o minimalnoj poreskoj stopi za kompanije od 15% i na taj način su pokušavale da spreče kompanije da samo pređu u druge zemlje sa boljim poreskim stopama.

Prošle godine je nekoliko poslanika EU predložilo sličan globalni minimalni porez na izuzetno visoko privatno bogatstvo.

Ali Bah sumnja da će u bliskoj budućnosti biti bilo kakvog razvoja na ovom frontu, a to je delimično bilo povezano sa opštim pomeranjem udesno širom Evrope.

On je rekao da se u Nemačkoj ništa neće desiti "u dogledno vreme", a da je "još teže koordinirati ovako nešto u međunarodnim razmerama" prenosi DW.

(Telegraf Biznis)