Od deponije do tople sobe: Kako evropski "recept" pretvara planine smeća u struju za milione domova

Za savremenog čoveka, život bez električne energije nije samo neprijatnost, već scenario ravan katastrofi. Ipak, dok svet strahuje od energetske neizvesnosti, rešenje za stabilno snabdevanje doslovno nam leži pod nogama - u kesama za smeće.

Ono što je nekada zvučalo kao naučna fantastika, danas je evropska realnost: milioni domova greju se i osvetljavaju zahvaljujući preradi otpada. Umesto da se decenijama taloži na deponijama, širi neprijatne mirise i zagađuje životnu sredinu, otpad je postao dragocen resurs.

Teme za vas

Foto: Shutterstock/Ernest Rose

Srbija na prekretnici: 174 miliona tona potencijala

Podaci Republičkog zavoda za statistiku su alarmantni, ali i inspirativni: samo tokom 2022. godine u Srbiji je nastalo neverovatnih 174,7 miliona tona otpada. Dok se veći deo ovog tereta i dalje vidi kao nerešiv ekološki problem, evropska iskustva sugerišu da gledamo u "energetsko blago".

Evropska unija je još 2008. godine Direktivom o otpadu postavila jasnu hijerarhiju: prvo prevencija i reciklaža, a zatim termička obrada onog dela koji ne može ponovo da se upotrebi. Rezultat su moderna postrojenja danas snabdevaju energijom 32 miliona domaćinstava u Evropi - struja stiže u 18 miliona, a toplotna energija u 15 miliona domova.

Ski-staza na krovu i grejanje za metropole

Evropske prestonice su od energana odnosno spalionica napravile arhitektonska i ekološka čuda.

Čuvena bečka spalionica Špitelau godišnje preradi 280.000 tona kućnog smeća, čime obezbeđuje struju za čak 60.000 domaćinstava.

Foto: Shutterstock

Kopenhagen je pomerio granice svojom energanom Amager Bakke. Poznata i kao "Copenhill", ova zgrada na svom krovu ima pravu ski-stazu, dok unutrašnjost koristi najmodernije filtere za smanjenje emisije ugljen-dioksida.

Švedska je apsolutni šampion održivosti gde se čak 99 odsto otpada reciklira ili koristi za energiju. Samo iz otpada, Šveđani greju preko 1,2 miliona domova.

Lider u reciklaži (69,1 odsto), ali i u efikasnosti je svakako Nemačka. Postrojenje u Bonu dnevno sagori 1.000 tona otpada, proizvodeći stotine hiljada megavat-sati (MWh) energije kroz toplotnu paru i struju.

Foto: Shutterstock

Tehnologija koja čuva pluća

Ključni razlog zašto ove energane mogu da se nalaze u centrima gradova su inovacije. Današnja postrojenja koriste sofisticirane sisteme filtera koji sprečavaju štetne gasove da dospeju u atmosferu, čineći ih bezbednim za okolinu.

Iako su početni troškovi izgradnje visoki, benefiti su dugoročni: manji računi za energiju, manje deponija i veća energetska nezavisnost.

Budućnost u Srbiji: Vinča, Niš i Kragujevac

Srbija polako hvata priključak sa ovim trendom. Pored spalionice u Vinči koja je već počela sa radom, zvanični Program upravljanja otpadom do 2031. godine predviđa izgradnju sličnih objekata u Nišu i Kragujevcu.

Foto: PopTika/Shutterstock

U eri neizvesnosti oko fosilnih goriva, otpad se nameće kao jedini resurs kojeg uvek ima dovoljno. Pretvaranje problema u rešenje više nije izbor, već neophodnost koja nam garantuje da se "crni scenario" sa početka priče nikada ne ostvari.

(Telegraf Biznis/PR)