CBAM era na Balkanu: Nova faza usklađivanja srpske privrede sa standardima EU

Za srpske kompanije koje proizvode aluminijum, čelik, gvožđe, veštačka đubriva, vodonik i električnu energiju, 1. januar 2026. godine označio je tektonski poremećaj. Uvođenjem Mehanizma za prilagođavanje prekograničnih emisija ugljen-dioksida (CBAM), zvanično je počela nova era funkcionisanja na tržištu EU, koja sa sobom nosi namete u iznosu do 85 evra po toni emitovanog CO2.

Kako bi se ublažio udar i sprečilo dvostruko oporezivanje istih emisija, Srbija je istovremeno započela naplatu nacionalnog poreza od četiri evra po toni. Ovom merom se smanjuje obaveza uvoznika u EU, pa će se u briselsku kasu sliti 81 evro srpskih kompanija, dok će preostala četiri evra ostati u domaćem budžetu.

Teme za vas

Da li Srbija kasni sa tranzicijom?

I dok vlast uverava da je država pripremljena za ovu promenu, deo stručne javnosti, uključujući Fiskalni savet, izražava duboku zabrinutost. Oni razloge za pesimizam vide u kašnjenju ispunjavanja klimatskih obaveza, zbog čega Srbija verovatno neće dostići ciljeve Pariskog sporazuma do 2030. godine. Prema njihovim rečima, to je otežavajuća okolnost za energetsku tranziciju koju će najviše osetiti izvoznici, a pre svih EPS.

Fiskalni savet je sredinom oktobra, u svojoj analizi "Klimatsko - energetska tranzicija Srbije i javne finansije: hoće li CBAM biti okidač promena", izneo dramatično upozorenje:

- Primena CBAM-a na električnu energiju predstavlja urgentni problem, odnosno njegovo prihvatanje znači trošak od 200-300 miliona evra godišnje u periodu 2026 - 2030. zbog pune primene od prve godine. Rizik je veliki koji ugrožava i poslovanja EPS-a jer bi svaki MWh struje izvezene iz naše zemlje u EU dobio dodatno opterećenje od čak 60-70 evra. To bi moglo da dovede i do značajnog poskupljenja električne energije za domaćinstva i privredu - piše u analizi.

"Netačne su tvrdnje o pasivnosti"

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović oštro se protivi ovakvim ocenama, ističući da je država bila veoma aktivna i da trošak neće dostići predviđene milionske iznose.

- Evropska unija je uvela CBAM, kojim štiti njenu privredu od konkurencije roba iz drugih zemalja u kojima ne primenjuje cena emisije, ili su cene emisije niže. Sigurno je da trošak CBAM za izvoz električne energije neće biti 200-300 miliona evra godišnje do 2030. jer u Srbiji ne postoji višak energije za takav izvoz, a takođe će se nastojati da se trguje, prodaje i kupuje u našem regionu, van EU, gde se CBAM ne primenjuje. Netačne su i tvrdnje, ili percepcija, u delu javnosti, da država nije bila dovoljno aktivna u periodu do uvođenja CBAM. Naprotiv, Ministarstvo rudarstva i energetike i Vlada, bili su najaktivniji u zahtevima da se u ugovornim stranama Energetske zajednice primeni nacionalno prilagođen, održiv, primeren uslovima, nivou društvenog proizvoda i udelu uglja - navela je ministarka za NIN, naglašavajući uspeh u pregovorima oko emisionog faktora.

- U predloženim izmenama uredbe koje je Evropska komisija objavila krajem 2025, delimično se izlazi u susret ovim zahtevima. Izvesno je da će se emisioni faktor i CBAM trošak izvoza električne energije u EU smanjiti za oko 40 odsto. To konkretno znači da će se emisioni faktor, koji se obračunava pri izvozu proizvoda obuhvaćenih CBAM mehanizmom, biti usklađen sa učešćem fosilnih izvora u energetskom miksu, umesto da se računa kao da je ugalj jedini izvor energije, što apsolutno ne odgovara stvarnosti. A što se tiče emisionog poreza koji će morati da se plati u Srbiji, tu će najviše finansijski biti pogođen EPS. Dijalog po tom pitanju ćemo nastaviti unutar Vlade Srbije - dodala je.

Tržišna integracija i problem spajanja sa EU

Pitanje je da li će novi nameti dovesti do poskupljenja struje pre roka koji je MMF definisao za 2026. godinu. Dok se čekaju dalja pojašnjenja iz Brisela, ekspert za energetiku Željko Marković ukazuje na administrativne prepreke koje su sprečile dobijanje olakšica.

- Originalnim aktom jeste bila predviđena mogućnost da se ostvari olakšica što se tiče električne energije, ali uz određene uslove koji su trebali da budu ostvareni. Jedan od tih uslova jeste i spajanje na unutrašnje tržište električne energije EU. Mi smo u tom postupku već zagazili duboko, predali smo sve, međutim i zbog sporosti administracije to spajanje našeg tržišta sa tržištem električne energije Evrope se očekuje tek početkom 2028. Zato je 17. decembra prošle godine donet jedan dodatak legislative. U toj legislativi je predviđeno, a to je i dalje predlog, čekamo da se taj deo usvoji, da ukoliko se i u budućnosti spojimo, onda možemo sklopiti jedan Memorandum o razumevanju i da se tim dokumentom praktično definišu eventualna produženja, odnosno nevaženja. Međutim, do tada, dok se to ne usvoji i dok se ne ostvare ti uslovi, sva električna energija koja se izvozi u Evropsku uniju biće podložna naplata CBAM takse - objašnjava Marković za Blic Biznis.

On dodaje da je manevarski prostor Srbije sužen zbog zavisnosti od uglja i načina na koji se emisije obračunavaju.

- Tu se gleda naš nacionalni miks proizvodnje električne energije. Da napomenem i to da će se i u određivanju tih emisija koristiti prosek petogodišnji emisija koje smo ostvarili. Mi znamo da Srbija proizvodi dve trećine električne energije iz uglja i ta proizvodnja doprinosi tim emisijama. Tako da tu nismo mogli mnogo da se pripremimo. Ako pak zbog izvoznih taksi dođe do njihovog kalkulisanja u proizvodnju, može posredno da dođe i do povećanja cena struje i nekih proizvoda, ali ne bi trebalo da dođe do većih poremećaje. Jedna od mogućih posledica uvođenja CBAM mehanizma u EU moglo bi da bude i manje interesovanje investitora za proizvodnju električne energije u Srbiji - objašnjava.

Stupanje CBAM-a na snagu šalje jasnu poruku: mehanizmi plaćanja i međunarodna pravila će nastaviti da se menjaju, ali za srpsku privredu povratka na staro nema. Usklađivanje sa evropskim klimatskim standardima više nije samo pitanje ekologije, već goli uslov ekonomskog opstanka na tržištu Unije.

(Telegraf Biznis)