EU kontroliše svaki gram otpada: Evo šta to znači za Srbiju

Iako je nedavno usvojen Zakon o upravljanju otpadom, čiji je cilj usklađivanje sa EU standardima, neka rešenja još izazivaju pažnju, posebno uvoz neopasnog otpada za energetske svrhe.

Razlog za oprez u prošlosti bio je nedostatak kontrole domaćeg otpada zbog manjka inspektora, što je često dovodilo do deponovanja na nesanitarnim lokacijama i zagađenja životne sredine. Kod uvoznog otpada, međutim, razloga za zabrinutost nema, jer dolazi iz EU, OECD zemalja i država potpisnica Bazelske konvencije, gde su procedure stroge i svaki gram otpada prolazi rigoroznu kontrolu pre transporta.

Teme za vas

Svaka država kroz koju se transportuje otpad vrši detaljne laboratorijske provere dokumentacije i samog tovara. Zakon je u ovom delu preuzeo dobru praksu iz EU, predviđajući nultu toleranciju za nepoštovanje pravila.

Uvoz otpada je privremena mera dok se u Srbiji ne uspostavi potpuno razdvajanje i korišćenje komunalnog otpada kao energenta. Za svaku količinu RDF-a (gorivo iz neopasnog otpada – plastika, papir, tekstil) potrebno je odobrenje Ministarstva zaštite životne sredine. Uvoznici apliciraju za svaku tonu, a osnovanost zahteva se proverava da se životna sredina ne ugrozi. Kontrola se sprovodi po EU standardima, kroz sve države transporta.

Ovaj uvoz omogućava energetski intenzivnoj industriji da nadomesti manjak lokalnog RDF-a, smanji emisije štetnih gasova i ublaži posledice globalne energetske krize. Energetski intenzivna industrija uključuje grane gde energija čini značajan deo troškova proizvodnje – cementare, čeličane, metalurgiju, hemijsku i petrohemijsku industriju, industriju papira i celuloze, staklarsku industriju i proizvodnju keramike i građevinskog materijala.

Korišćenje RDF-a u Evropi je uobičajeno: Danska je 2024. uvezla 119.000 tona, Švedska 774.000 tona, a Nemačka 176.000 tona. Ove podatke u Skupštini je iznela ministarka zaštite životne sredine, Sara Pavkov.

Ministarka je objasnila da uvoz neopasnog otpada smanjuje zavisnost od fosilnih goriva, jača konkurentnost domaće privrede i doprinosi ispunjavanju CBAM zahteva, dok istovremeno podržava cirkularnu ekonomiju i zelenu agendu. Korišćenje RDF-a smanjuje troškove industrije, omogućava upotrebu postojećih kapaciteta cementara, podržava usklađivanje sa EU regulativama, zamenjuje mazut i ugalj, doprinosi boljem kvalitetu vazduha i klimatskim ciljevima.

Pored toga, analiziraju se lokacije koje trenutno nisu deo regionalnih centara za upravljanje otpadom, a imaju potencijal za postavljanje mobilnih postrojenja za termičku obradu otpada. Pavkov naglašava da ovo nisu prečice, već podsticaji za bržu izgradnju domaćeg sistema.

Dok se domaći sistem ne uspostavi, uvoziće se neopasni otpad iz EU, gde je kontrola stroga, a uvoz je bezbedan. Sumnje da Srbija time postaje “deponija” netačne su – ovde se radi o deficitarnoj robi koja se u nekim evropskim zemljama uvozi, a transport prolazi kroz stroge provere svake zemlje, jer i mali propust donosi enormne kazne i gubitak licenci operatera.

(Telegraf Biznis)