Dve decenije čekanja na čist vazduh: Novi zakon poslednja šansa da se ukrote zagađivači u Srbiji?

Više od dvadeset godina prošlo je od kada je Srbija 2004. godine donela Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja. Ambiciozno zamišljen kao alat koji će domaću privredu učiniti konkurentnom na međunarodnom tržištu, a istovremeno zaštititi vazduh, vodu i zemljište, ovaj akt je u praksi ostao "mrtvo slovo na papiru".

Ključni cilj - da se kroz izdavanje integrisanih dozvola osigura da najveći zagađivači posluju po visokim evropskim ekološkim standardima, nije realizovan.

Teme za vas

Danas, početkom 2026. godine, sumorna statistika pokazuje razmere ovog neuspeha: velika većina postrojenja koja su obavezna da poseduju ovu dozvolu, i dalje radi bez nje, i to bez ikakvih sankcija.

Hronologija propuštenih rokova

Pokušaji da se regulativa oživi nisu bili retki. Izmene zakona rađene su tokom 2009, 2010, 2016, 2018. i 2021. godine, ali nijedna nije dala značajne rezultate. Još 2017. godine najavljivan je potpuno novi dokument, ali se na njegovu realizaciju i dalje čeka.

Foto: Shutterstock

Nakon što su rokovi za pribavljanje dozvola odlagani već dva puta, poslednji krajnji rok za postojeća postrojenja istekao je 31. decembra 2024. godine. Međutim, umesto rešenja, dobili smo poražavajuće podatke.

Prema analizi Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI), od poslednjeg odlaganja u novembru 2021. pa do kraja 2024. godine, kada je trebalo izdati čak 181 dozvolu, izdato je samo osam.Ukupan bilans od 2004. godine do danas iznosi između 60 i 70 izdatih dozvola. S druge strane, prema listi nadležnih organa iz 2022. godine, obavezu pribavljanja ima 220 postrojenja.

Situacija je, prema podacima iz Polaznih osnova objavljenih u februaru 2025. godine, alarmantna: čak 163 operatera od ukupno 220 nemaju dozvolu, a nesmetano posluju. Među njima su velike i profitabilne kompanije koje Agencija za zaštitu životne sredine prepoznaje kao značajne zagađivače.

Sistemski problemi i uloga inspekcije

Analiza RERI-ja ukazuje na višestruke sistemske probleme: nedovoljne administrativne kapacitete za izdavanje dozvola, pasivnost inspekcijskih organa i neadekvatan sistem sankcionisanja.

Posebno zabrinjava status inspekcijskog nadzora. Hristina Vojvodić, pravna savetnica u RERI-ju, upozorava na paradoksalnu situaciju u praksi i manjkavosti novih rešenja.

- Inspektori imaju izuzetno malo ovlašćenja a sa Nacrtom novog zakona predviđa se da nadzor može da se obavlja samo na novim postrojenjima, ali ne i da li postojeća imaju potrebne dozvole i da li posluju u skladu s njima. U prvoj polovini 2025. godine inspekcija Ministarstva za životnu sredinu sprovela je samo 29 inspekcijskih nadzora, i to u postrojenjima koja imaju dozvolu - objasnila je Vojvodić.

Foto: Mateja Beljan

EU se uključuje u rešavanje problema

Zbog evidentnog zastoja, u proces donošenja nove regulative uključila se i Evropska unija kroz projekat "EU za Zelenu agendu u Srbiji", sa ciljem ubrzanja dekarbonizacije privrede i smanjenja industrijskih emisija. U izradi novog zakonodavstva učestvovala je radna grupa od 79 članova.

Na sajtu projekta "EU za tebe" jasno su definisana očekivanja od nove regulative:

- Oni treba da zakonski okvir u potpunosti usklade sa pravnim tekovinama Evropske unije u ovoj oblasti i EU direktivom o industrijskim emisijama. Novi zakon će obuhvatiti jasnije i preciznije propise o integrisanim dozvolama, kao i o nadzoru nad emisijama zagađujućih materija, upravljanju otpadom i odgovornom korišćenju prirodnih resursa - piše.

Šta donosi novi zakon?

Nacrt novog zakona izrađen je u februaru prošle godine (2025), a javna rasprava završena je u decembru. Iako je još uvek neizvesno koje će primedbe zakonodavac uvažiti, Ministarstvo zaštite životne sredine, koje je formiralo radnu grupu, izražava optimizam.

Oni očekuju da će novi propisi omogućiti jednostavnije procedure.

- Očekivani efekti donošenja zakona su visok nivo usklađenosti sa IED Direktivom, ali i izdavanja dozvola u pojednostavljenom postupku primenom opštih obavezujućih pravila. Ciljevi i posledični efekti Zakona dele se u dve osnovne kategorije, usklađivanje sa međunarodnim i evropskim normama i standardima i unapređenje zaštite prirode - navodi Ministarstvo.

Dok se čeka konačna verzija zakona i njegova primena, ostaje činjenica da više od 160 postrojenja u Srbiji radi mimo ekoloških standarda propisanih još pre dve decenije, a ceh takvog poslovanja plaća priroda.

(Telegraf Biznis)