Veselin Jevrosimović: Otrovni trag

U studiji objavljenoj 2025. godine u prestižnom časopisu Sajens (eng. Science), istraživači su procenili da čak 1,4 milijarde ljudi živi u područjima gde je zemljište opasno zagađeno teškim metalima. To ne bi bila naročita novost da se ne radi o poljoprivrednom zemljištu. Istim onim površinama na kojima raste hrana koja svakodnevno dospeva na naše trpeze.

Tim naučnika sa kineskog Univerziteta Cinghua analizirao je skoro 800 000 uzoraka zemljišta prikupljenih u okviru 1 493 regionalne studije, a zatim upotrebio algoritme veštačke inteligencije i mašinskog učenja (eng. machine learning) kako bi napravio globalnu mapu zagađenosti.

Teme za vas

Naime, predmet istraživanja bilo je sedam teških metala: arsen, kadmijum, kobalt, hrom, bakar, nikl i olovo, čije koncentracije su na površini između 14 i 17 odsto obradivog zemljišta na planeti premašile bezbedne granice.

E sad, posebno zabrinjavajući nalaz je otkriće do sada nedovoljno prepoznate zone visokog rizika koja se proteže kroz područja niskih geografskih širina Evroazije, obuhvatajući delove južne Evrope, Bliskog istoka, južne Azije i južne Kine.

Istraživači napominju da ova zona pokriva oblasti gde su nekada nastale velike civilizacije, grčka, rimska, persijska i rana kineska, što govori o tome koliko su ljudska aktivnost i prirodni geološki procesi zajedno tokom milenijuma oblikovali hemijski sastav tla.

Teški metali u zemljištu su posebno podmukli zagađivači jer opstaju decenijama, smanjuju prinose useva, ugrožavaju biodiverzitet i putem lanca ishrane dospevaju u organizme životinja, a potom i u ljude. Hronično izlaganje ovakvim supstancama povećava rizik od neuroloških oštećenja, bolesti bubrega i različitih oblika kancera.

Međutim, istraživači upozoravaju da stvarni obim problema verovatno prevazilazi ono što je prikazano u studiji, budući da za mnoge regione sveta, posebno u Africi, jednostavno nema dovoljno podataka.

Rastuća potražnja za kritičnim metalima koji se koriste u industriji baterija i obnovljivih izvora energije samo će, kako procenjuju autori, pogoršati situaciju u godinama koje dolaze.

Mudrost nalaže da se ovaj izveštaj shvati kao ozbiljno upozorenje poljoprivrednicima i državama. I to ne samo kao još jedna naučna studija, već kao poziv na konkretne mere zaštite dragocenih zemljišnih resursa od kojih svi zavisimo.

(Telegraf.rs/Veselin Jevrosimović)