Sinergijom umetnosti i stila do vanvremeskih enterijera za uživanje
Miodrag Spahić iz The Collection časopisa imao je zadovoljstvo da porazgovara sa jednom od najcenjenijih svetskih dizajnerki enterijera, Kristinom Zanić.
Ovaj intervju koji u originalu možete pročitati na thecollectionmags.com će vam otkriti odakle crpi inspiraciju, šta je pokreće, kao i kako dolazi do narativa u dizajnu koji će zadovoljiti najrazličitije ukuse, potrebe i očekivanja.
*Odrasli ste u Australiji, pa potom proveli značajan vremenski period u Sjedinjenim Američkim Državama, Ujedinjenom Kraljevstvu i Tajlandu. Kako su ova mesta uticala na vas i oblikovala vaše razmišljanje o dizajnu?
- Kao dizajner, morate biti u stanju da ispunite potrebe i očekivanja širokog spektra specifičnih ljudi i da se stavite u njihov položaj kako biste predvidjeli kako će doživeti neki prostor. Različite kulture imaju različite naklonosti prema stilovima, kao i različite načine na koji koriste prostore i stupaju u interakciju s njima.
Svakako ne smatram da treba biti rigidan u pristupu ili imati unapried utvrđenu ideju o tome kako bi dizajn trebalo da izgleda. Potrebno je da dizajn bude delotvoran za ljude koji će na kraju taj prostor koristiti. Vaš zadatak je samo da usmeravate klijenta na najbolji mogući način kako bi se to ostvarilo.
Mislim da radoznalost i otvorenost uma zapravo u mnogome pomažu da na bolji način razumete različita očekivanja od toga kako bi neki prostor trebalo da izgleda i deluje. Ja sam hrvatskog porekla, rođena sam i odrasla u Australiji, živela sam u pet zemalja i putovala u još 70.
Oduvek sam osjećala strast prema putovanju i istraživanju kultura i razumevanju raznolikosti u načinima života ljudi na različitim mestima. Tako mi je postalo potpuno prirodno da ispunjavam najrazličitija očekivanja. Smatram tu raznolikost veoma uzbudljivom!
*Koji su neki od najvažnijih zaključaka do kojih ste došli nakon što ste osnovali konsultantsku kompaniju?
- Bila sam jedan od osnivača dizajnerske firme DWP kada mi je bilo 26 godina i provela sam naredne dve decenije razvijajući je u multinacionalni studio sa oko 450 zaposlenih i 14 predstavništava. A onda sam pre deset godina otišla u potpuno drugom smeru i osnovala butik dizajnerski studio kako bih klijentima mogla pružiti personalizovaniju uslugu.
Danas nas ima 110 zaposlenih u tri predstavništva i radimo na projektima u 20 zemalja, tako da izgleda da plan da se stvari održe na bazičnom nivou nije dugo potrajao! Ipak, i dalje nam odgovara da kompanijom upravljamo kao da smo manji studio i da gajimo nešto neformalniju kompanijsku kulturu.
Mislim da uspjeh dolazi od snažne radne etike. Mene su podigli roditelji koji su bili imigranti iz Hrvatske i koji su vodili farmu u Australiji na kojoj su naporno radili kako bi obezbedili uspeh, i to je deo mog etičkog koda. Ukoliko vi, kao vlasnik kompanije, niste voljni da uložite svoj znoj, krv i suze u svoju firmu, onda to ne možete očekivati ni od koga drugog. Morate se u potpunosti posvetiti i sami sebi stvarati prilike.
Verujem i da uspjeh zavisi od staromodnih vrednosti kao što su poštenje i integritet, kao i od iskrene brige za rezultate svog rada, odnosno od toga kako utičete na druge.
*Koji su aspekti od suštinske važnosti za uspješnu realizaciju nekog projekta? Koji elementi određuju vaš stil?
- Svaki projekat dobro funkcioniše kada postoji sinergija između klijenta i dizajnera. Klijent mora da ima jasnu predstavu o onome što želi, a dizajner treba da pronađe tu vezu sa projektom, da razume klijenta, korisnike, kao i geografski, kulturni, odnosno istorijski kontekst. Na osnovu toga možete da stvorite narativ za dizajn i da ga razvijate sa klijentom.
Kad je riječ o definisanju mog konkretnog stila pri izradi projekata, ja ne vjerujem u pristup „univerzalna veličina odgovara svakome“.
Najveći broj smernica za dizajn dolazi od jedinstvene prirode projekta, tako da dok se detaljnije upoznajete sa njim, počinjete da osećate šta je zapravo ono što će funkcionisati dobro, a šta neće. Imamo i veliki tim dizajnera koji rade na projektima, a svaki ima svoj prepoznatljiv stil.
Ne volim da namećem svoj lični stil u prostoru u kojem će živjeti, raditi ili opuštati se neko drugi. Moja filozofija je da je klijent najvažniji, a ne dizajner, i vjerujem da je dizajn uspeo onda kada je krajnji korisnik u stanju da se sa njim i poveže. Cilj mi je da stvorim najbolje moguće korisničko iskustvo u svakom prostoru koji dizajniram.
U suštini, volim eleganciju i jednostavnost u dizajnu. Volim da uključujem elemente iz okruženja i da prilazim dizajnu kao platformi za pripovedanje. Volim da prostori odaju utisak pristupačnosti i dobrodošlice, a to podrazumijeva korišćenje tradicionalnih zanatskih tehnika i prirodnih materijala koji nose svoju priču. Volim da integrišem umetnost i antikvitete i da stvaram eklektičnu atmosferu koja je vanvremenska i lična.
*Vaš portfolio je impresivan, ali možete li nam reći koji su najvažniji projekti u ugostiteljstvu na kojima ste radili?
- Imala sam tu izuzetnu sreću da radim na nekim impresivnim projektima u karijeri, a svi su bili potpuno različiti. Članovi mog tima i ja smo učestvovali u različitim projektima – od dizajna bolnice u Bangkoku do džamije u Saudijskoj Arabiji, od VIP vikendice na ostrvu do stanova u najvišoj kuli na svijetu u Saudijskoj Arabiji, od restorana sa pomorskom tematikom u neboderu Burdž al Arab u Dubaiju do restorana inspirisanog vinskim podrumom na Kritu, ili restorana za kuvara sa Mišlenovom zvezdicom Pjera Ganjera… uživamo u različitostima projekata i izazovima koje oni sa sobom nose.
Jedan projekat koji bih istakla je nagrađivani hotel Ritz Carlton Hamra u Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Uživali smo i radeći na objektu Baraka Lodges, koji će po završetku nuditi luksuzni smeštaj pod šatorima u prirodnom rezervatu u Keniji.
Neki od uzbudljivih projekata na kojima radimo na Balkanu su bar na krovu zgrade u Splitu, hotel na plaži na Cresu, luksuzni rizort u jednoj banji u Srbiji i jedan rizort na obali Crne Gore.
Sa velikim uzbuđenjem očekujemo nove angažmane ovde, a ja osećam posebno zadovoljstvo zbog svoje lične kulturne veze sa ovim regionom. To takođe znači da mogu češće ovde da dolazim i da radim u svojoj kući u Hrvatskoj.
*Postoji li osoba u vašoj industriji kojoj se naročito divite?
- Oduvek me inspirisao rad arhitekte Antonija Gaudija. Mislim da je njegov rad vanvremenski i pun pokreta i života. Organski oblici njegovih zgrada su bili tako posebni i ispred svog vremena.
Kad je riječ o enterijerima, sviđa mi se rad Indije Mahdavi. Njen odvažan pristup dizajnu i bojama je smeo i intuitivan i stvara upečatljive enterijere pune života.
Volim i da uključujem umetnička dela u svoje projekte, bilo da je riječ o slikama ili skulpturama i da eksperimentišem sa različitim medijima. Smatram da to daje dobar završni detalj prostoru i čini ga ličnijim. Imam više od 100 slika iz celog sveta u svojoj kolekciji kod kuće i nikada neću prestati da sakupljam umetnička dela.
*Kakav savet biste dali nekom kolegi koji je tek na početku?
- Rekla bih da je upornost ključna komponenta za uspeh svakog profesionalca. Kao dizajner, morate da budete spremni na rad sa kratkim rokovima i brojnim promenama. Morate biti u stanju i da dobro sarađujete sa različitim ljudima.
Proces dizajna je izrazito saradnički – to nije nešto što se dešava dok sedite sami za stolom.
Trebalo bi takođe da budete dobar slušalac i da zaista razumete šta je to što vaši klijenti žele. I morate biti spremni na kompromis, kao i na to da ne namećete svoj dizajn kao jedino rešenje. Uvek podstičite sopstvenu kreativnost i neka vaša čula budu otvorena za inspiraciju.
I, naravno, putujte i otkrivajte nove kulture. Na kraju, uživajte u tome što radite! Privilegija je stvarati predivne prostore u kojima će drugima biti lako da uživaju.
Video: Srbija sutra dobija 30 novih kilometara autoputa od Koševa do Vrnjačke Banje
Telegraf Biznis zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.