Milan na vožnju po Beogradu troši do 5.000 dinara mesečno: Otkrio nam je svoju tajnu

Između traženja softverskih rešenja, CEO i suosnivač kompanije "CBS Systems", Milan Bjeloglav, veliki je zagovornik zaštite životne sredine. Pre šest godina je kupio prvi hibrid, a godinu dana kasnije i gradski električni auto. Danas ima i jednu porodičnu Teslu X. Na vožnju po Beogradu troši do 5.000 dinara mesečno, a značaj po životnu sredinu je nemerljiv.

Jasno je da živimo "vreme" gde predviđanja za planetu nisu sjajna. Veliki su izgledi da ćemo preći granicu globalnog zagrevanja od 1,5 stepeni, dok u Srbiji samo prosečna starost automobila 17 godina. Do 31. decembra 2018. godine putevima naše zemlje kretalo se 1.965.060 registrovanih putničkih vozila, od kojih su čak 1.700.574 vozila sa Euro 3 i Euro 4 motorima. Koliki li je taj broj tek danas?

Teme za vas

"Društvo je skeptično po pitanju električnih automobila, volimo da prihvatamo propagandu, a naftni lobi je veoma jak", započinje svoju priču Bjeloglav za Telegraf Biznis.

- Njihova rečenica da "veći karbonski otisak imaju električni automobili" je dovoljno opravdanje da ispuštamo koliko god hoćemo nafte - dodaje Bjeloglav, pojašanjavajući da postoji slaba svest o uticaju na životnu sredinu.

"Putovanja su postala opuštenija"

Iako, kako kaže, infrastruktura nije na najvišem nivou, bez problema mogu da se voze u zemlji i regionu. Navodi da je Tesla X, koji je inače najprodavaniji auto u Evropi u kategoriji putničkih, u prednosti.

- Imamo brz punjače i u Beogradu i u Aleksincu. U međuvremenu je par kompanija počelo da se bavi time, situacija je sve bolja - kaže Bjeloglav.

Pojašnjava da je Južna Srbija slabije pokrivena, Vranje ima jedan brzi punjač i to jedini južno od Leskovca, a recimo Makedonija samo jedan.

- Postoji žrtva u određenoj meri, ne možemo da stignemo bilo gde ali imamo kućni punjač. Potrebno je 40 minuta do sat vremena da se napuni baterija. Kada idemo za Grčku, stajemo do dva puta. Putovanja su postala opuštenija - priča Bjeloglav.

Podsetimo, u oktobru je raspisan javni poziv za izbor partnera koji će finasirati postavljanje 16 "zelenih stanica" na postojećim auto-putevima u Srbiji. To znači da će na tim stanicama biti moguće postavljanje najmanje 80, a najviše do 320 punjača za eletrične automobile, sa najmanje dva priključka za punjenje na svakom punjaču i sa minimalnom snagom 150 kW po punjaču.

- Ako postave punjače na pumpama, to će biti jedan veliki korak napred - kaže Bjeloglav.

Evropa bez dizelaša - da ili ne?

Na pitanje Telegraf Biznisa "da li može da zamisli Evropu bez vozila na naftne derivate od 2035. godine", Bjeloglav ima pozitivan stav.

- Skoro sam siguran da će Evropa to uraditi. Skandinavija skoro da nema nijedan automobil na naftne derivate. Zapadna Evropa ide ka tome veoma brzo. Slovenci će sigurno, podsticaji su dobri i ekološka svest je velika. Hrvati vole da su u korak sa Slovencima - priča Bjeloglav i dodaje da električni automobili pojeftinjuju jer tržište postaje kompetetivnije.

Najnovije istraživanje kompanije Canalis pokazuje da je prodaja električnih vozila (EV*) širom sveta porasla za 49% na 6,2 miliona jedinica u prvoj polovini 2023.

Kontinentalna Kina je bila daleko najveće tržište električnih vozila, sa 55% globalne prodaje električnih vozila u prvoj polovini 2023. Evropa je drugo najveće tržište električnih vozila, sa 24% udela i 1,5 miliona isporučenih jedinica navodi se u istraživanju kompanije Canalis.

Ušteda nemerljiva

Iako se cena i životni vek baterije često koriste kao argument "protiv" EV, Bjeloglav kaže da je degradacija manja od 2 posto za 10 godina.

Registracija mu je između 200 i 300 evra, dok je potrošnju od 300 evra mesečno za vožnju po gradu smanjio na samo 4.000 do 5.000 dinara. Dodaje da automobile puni kada je struja jeftinija.

- Mali gradski automobil mi se do sada dobrim delom isplatio - podvlači Bjeloglav.

Zna za bar još dvojicu komšija koji takođe poseduju električni automobil, kao i njegovih par prijatelja.

Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) u Srbiji je ukupno registrovano 1.722 električna vozila i 14.723 hibridna vozila.

Subvencije za kupovinu električnih automobila

Pored odsustva svesti, cena i dalje ostaje jedan od ključnih faktora "zašto građani ne prelaze na EV". Ipak, i za to postoji podrška. Podsetimo, država daje subvencije za kupovinu električnih automobila u iznosu do 5.000 evra.

Bjeloglav kao dobar primer navodi i Grke, koji imaju ogromne benefite za kupovinu električnih automobila.

Naime, grčki državni program subvencija 'Krećem se električno' uključuje finansijske podsticaje za one pojedince koji žele da iznajme ili kupe električno vozilo prenosi Wissenergy.

Subvencija, koja se zasniva na maloprodajnoj ceni pre oporezivanja i nakon bilo kakvog smanjenja koje prodavci mogu da obezbede, procenjena je na 20% za vozila i 40% za bicikle. Subvencija iznosi 20 odsto nabavne cene, do maksimalno 6.000 evra, za vozila čija je cena (pre poreza) između 30.000 i 60.000 evra.

Subvencija je 15% sa maksimalnim iznosom od 6.000 evra za automobile koji koštaju između 30.000 i 50.000 evra.

Šta se dešava sa baterijom po završetku "roka trajanja"?

Među 34 ključna materijala u Evropi spada i litijum, koji je neophodan ukoliko EU želi da dostigne cilj o ukidanju automobila na fosilna goriva do 2035. godine.

Čedomir Beljić, profesor na Rudarsko-geološkom fakultetu rekao je na marginama "Look up" konferencije da se u EU otvara šest ležišta na kojima će se vršiti eksploatacija litijuma, u Velikoj Britaniji je sedmo i još 22 do 23 ležišta se istražuju pod okriljem EU. A šta rade kompanije po pitanju litijuma? 

Recimo, Tesla i drugi vodeći proizvođači moraju da recikliraju preko 80 odsto i čak recikliraju i vodu, kaže Bjeloglav.

(Telegraf Bznis)