Za nauk u 2024. godini! Svi bacamo tone jestive hrane, a u Londonu je to čak jedna petina

Foto: Shutterstock/Okrasiuk

Godišnje bacimo čak jednu trećinu hrane, što je enormna količina koja bi nahranila 3 milijarde ljudi u svetu. Zvuči neverovatno, ali je tako... Dakle, ne samo što kupujemo hranu kojoj kasnije prođe rok trajanja, a nismo je iskoristili na vreme, već i bacamo tone jestivih namirnica - svakodnevno.

I dok svet sve više polemiše o očuvanju životne sredine i smanjenju CO2 uticaja iz raznih industrija, ali i što se tiče individualnih obrazaca ponašanja, ovi alarmantni podaci o bacanju hrane bi zaista trebalo da nam budu "za nauk" u 2024. i narednim godinama.

Teme za vas

Posebno, imajući u vidu ratna dešavanja, egzistencijalnu prolongiranu krizu i ekonomsku nestabilnost širom sveta, praćenu inflacijom, kao i nedavnim poremećajima u transportu zbog napada Huta na brodove u Crvenom moru.

U zemljama u razvoju, 40 odsto gubitaka nastaje u fazama nakon žetve i prerade, a više od 40 odsto gubitaka dešava se na maloprodajnom nivou.

Foto: Shutterstock/Veja

5 alarmantnih činjenica

1. Godišnje bacimo 1,3 milijarde tona hrane, vredne bilion dolara;
2. Zbog otpada od hrane, gubimo 25% naših zaliha vode u obliku "nepojedene hrane";
3. Evropljani i Amerikanci godišnje, po glavi stanovnika, bace oko 100 kg hrane;
4. Jedna četvrtina svetskih zaliha slatke vode koristi se za uzgoj hrane koja se nikada ne pojede;
5. Konkretno u Kini, više od 35 miliona hrane godišnje se "izgubi".

Čak 19% jestive hrane završi u kontejneru

Veliki deo hrane završava u kontejnerima, a čak 19% jestivog otpada samo u Londonu, izveštava organizacija ReLondon, a piše GreenNews. Analizirajući podatke iz 22 gradske opštine, istraživanje naglašava potrebu za "preventivnim merama" i reciklažom hrane.

Zabrinjavajuće je što se 27% ukupnog otpada sastoji od hrane, a čak 19% još uvek može biti konzumirano.

ReLondon ističe značaj unapređenja sistema prikupljanja otpada i uvodi reciklažu hrane u delovima Londona gde to još nije dostupno, a što postaje obavezno od marta 2026. godine. Razlika u stopama prikupljanja između trotoarnih i zajedničkih sistema prikupljanja takođe je evidentna – 21% materijala na trotoarima pogrešno završava u kontejnerima, dok je taj broj čak 51% u zajedničkim objektima.

Takođe, plastična folija čini 7% ukupnog otpada, što je podložno poboljšanju reciklaže nakon obavezneimplementacije prikupljanja od marta 2027. godine.

(Telegraf Biznis)