U Novom Pazaru 750 domaćinstava dobija kante za reciklažni otpad

Novi Pazar je dobio 1.500 kanti za razvrstavanje reciklabilnog otpada, odnosno dve kante po domaćinstvu - jedna žuta za limenke i PET ambalažu i plava za papir i karton.

Ovo je donacija Evropske unije, a opštinama će u uspostavljanju primarne selekcije pomoći NALED sa ciljem da se procenat prikupljanja unapredi za 20 odsto na lokalu.

Teme za vas

Inicijativa je deo projekta "BEST Saradnja u upravljanju otpadom – Do održive životne sredine", saopšteno je danas na svečanom uručenju opreme, pod sloganom „Razdvajajmo, reciklirajmo, očuvajmo“.

Kako je saopšteno iz NALED-a, da bi se uspostavio odgovarajući sistem za upravljanje otpadom, domaćinstva su za početak dobila po dve kante - žutu za limenke i PET ambalažu i plavu za papir i karton, a projekat se sprovodi u saradnji sa prekograničnim crnogorskim opštinama i u partnerstvu sa Centrom za ekotoksikološka ispitivanja.

Pored Novog Pazara, donaciju u vidu kanti za razdvajanje otpada dobiće i opština Mojkovac, dok će se na unapređenju sistema raditi i u opštinama Kolašin, Bijelo Polje i Tutin na osnovu ugovora koji je potpisan sa Ministarstvom finansija, Sektorom za ugovaranje i finansiranje programa iz sredstava Evropske unije.

- Ovo je značajna podrška za rad našeg javno-komunalnog preduzeća, znamo da je deponija na 25 kilometara od grada i da će ovo doneti značajne uštede. Cilj je da radimo na podizanju ekološke svesti, razmišljamo i o otvaranju reciklažnih ostrva za različite materijale, a verujemo i u proširenje ovakvih projekata, te da će i ostali građani uskoro dobiti opremu za razdvajanje otpada u svojim domovima - rekao je gradonačelnik Novog Pazara Nihat Biševac.

Iako nedostaju tačni podaci, procena je da se u Srbiji više od 90 odsto komunalnog otpada odlaže na sanitarne i nesanitarne deponije, na kojima u značajnoj meri završava čak i u energetske svrhe upotrebljiv otpad iz industrije.

Deponovanje je najnepovoljnija opcija za životnu sredinu i neophodno je razmišljati o reciklaži i energetskom tretiranju otpada, kako bi se približilo održivim trendovima.

- Svaki kilogram koji prikupimo i predamo operaterima ne završava na deponiji, a jedan kilogram plastike vredi koliko osam kilograma mokrog otpada, manje prostora zauzima, manje troškova pravi i sprečava samozapaljivanje deponija u letnjim mesecima. Država je 2022. donela Zakon o planu upravljanja otpadom, a do 2031. se od svake lokalne samouprave očekuje da sprovede date mere, pri čemu ovakvi projekti imaju značajnu ulogu - izjavio je direktor za ekonomsko-finansijske poslove u JKP "Gradska čistoća" Suad Ljajić.

Direktor za održivi razvoj u NALED-u Slobodan Krstović naveo je da se Srbija treba ugledati na zemlje kao što su Austrija, Belgija, Danska, Finska, Holandija, Nemačka i Švedska koje su lideri po minimalnim količinama otpada koje deponuju i u kojim taj procenat iznosi manje od četiri odsto.

- Kada se govori o ambalažnom otpadu, u Srbiji je u proteklih deset godina, na tržište stavljeno 3,7 miliona tona ambalaže, od čega je oko 61 odsto završilo na deponijama ili u prirodi. Najuspešnije se recikliraju karton i papir, a najmanje plastika i staklo. U Srbiji je u toku izgradnja šest regionalnih deponija, paralelno sa tim je u toku razvoj primarne selekcije i mi ćemo gledati bilo kakvu priliku da kao udruženje pomognemo sa dodatnom opremom i prikupljanjem sredstva - zaključio je Krstović.

Srbija i Crna Gora su se u procesu pristupanja Evropskoj uniji obavezale da će uskladiti nacionalno zakonodavstvo sa regulativom Evropske unije i ispuniti zahteve poglavlja 27 koje se odnosi na zaštitu životne sredine.

Do kraja 2029. u Srbiji treba da se uspostavi odvojeno prikupljanje papira, metala, stakla i tekstila, poveća stopa reciklaže i očiste divlje deponije.

(Telegraf.rs/Tanjug)