Svet na raskrsnici: 5 dubokih promena koje stručnjaci smatraju ključnim za izbegavanje klimatske propasti

Ako znamo da moramo da delujemo protiv klimatskih promena - zašto to onda ne činimo? To je osnovno pitanje koje postavlja novi izveštaj Ujedinjenih nacija, koji nudi teoriju o tome zašto je promena tako teška.

Izveštaj Povezani rizici od katastrofa 2025 Instituta za životnu sredinu i bezbednost čoveka pri Univerzitetu Ujedinjenih nacija (UNU-EHS) zaključuje da naši sistemi više ne služe svojoj svrsi.

Teme za vas

Kada je reč o klimatskim promenama, gubitku biodiverziteta, zagađenju i drugim velikim ekološkim krizama, autori tvrde da su mnogi današnji odgovori površna rešenja koja mogu čak i da ometaju stvarne promene.

„Društvo je na raskrsnici,“ kaže profesorka Šen Sjaomeng, direktorka UNU-EHS. „Godinama naučnici upozoravaju na štetu koju nanosimo planeti i kako da je zaustavimo. Ali ne preduzimamo značajne korake.“

Foto: Tanjug/AP

Uprkos sve jačim posledicama klimatskih promena, emisije fosilnih goriva i dalje dostižu rekorde. Vrste izumiru brže nego ikad, a ljudi i dalje uništavaju ekosisteme. Iako je kriza otpada već očigledna, očekuje se da će se količina kućnog otpada udvostručiti do 2050. godine.

„Iznova i iznova, vidimo opasnost pred sobom, ali idemo ka njoj. Znamo kako da se okrenemo, a ipak samouvereno nastavljamo ka ambisu. Zašto?“ pita se prof. Sjaomeng.

Stručnjaci UN nude holistički pogled na ljudsko ponašanje i predlažu pet oblasti u kojima su hitno potrebne dubinske sistemske promene.

Teorija duboke promene (ToDC)

Nakon što su prethodni izveštaji povezali katastrofe i identifikovali tačke preokreta na planeti, ovogodišnji izveštaj nudi put napred: teoriju duboke promene (ToDC).

Foto: David GRAY / AFP / Profimedia

ToDC se fokusira na korene problema – strukture i pretpostavke koje dozvoljavaju da ti problemi opstaju.

Na primer, ako je reka puna plastike, možemo kriviti loš sistem upravljanja otpadom, ali ToDC ukazuje na izvor problema – masovnu proizvodnju jednokratne plastike. Još dublje, uzrok leži u uverenjima kao što su: „novo je bolje“ i „proizvodnja i potrošnja znače napredak“.

„Truli koreni rađaju trule plodove“, poručuju naučnici. Dakle, fokus mora biti na korenima – da bi promene bile stvarne.

„Izveštaj pokazuje da mnoga naša delovanja, iako dobronamerna, neće uspeti sve dok ceo sistem radi protiv nas“, kaže Kejtlin Eberl, glavna autorka izveštaja, piše Juronjuz Grin.

Podaci iz Svetskog instituta za resurse (WRI) to potvrđuju: promene usmerene samo na pojedinačno ponašanje daju desetinu rezultata u poređenju sa sistemskim promenama. Na primer, mnogo je lakše ne koristiti automobil ako grad ima dobar javni prevoz.

1. Promeniti odnos prema otpadu: Od đubreta do resursa

Dve milijarde tona kućnog otpada se proizvede godišnje – dovoljno da se brodskim kontejnerima opkoli planeta 25 puta.

Rešenje? Cirkularna ekonomija – prioritet trajnosti, popravke i ponovne upotrebe.

Primer: Kamikacu u Japanu ima stopu reciklaže četiri puta veću od nacionalnog proseka, zahvaljujući strategijama kao što su kompostiranje, razmena odeće i upcycling.

Foto: Privatna arhiva

2. Usaglasiti se s prirodom: Od eksploatacije do harmonije

Stoljećima eksploatacije prirode dovela su do deforestacije, izumiranja vrsta i kolapsa ekosistema.

Primer: Reka Kisimi na Floridi, SAD – kanalizovana 1960-ih, što je uništilo 160 km² močvara. To je izazvalo pad broja vrsta i pogoršalo poplave. Danas je reka obnovljena, vrste se vraćaju, a močvare ponovo ublažavaju poplave.

3. Promeniti odgovornost: Od "ja" ka "mi"

Na planeti živi 8,2 milijarde ljudi, ali resursi i posledice klimatskih promena nisu ravnomerno raspoređeni. Najsiromašnijih 50% stanovništva trpi 75% šteta, iako su odgovorni za samo 12% emisija.

Primer lošeg rešenja: Otkup ugljeničnog dioksida – bogate zemlje sade drveće u siromašnim delovima sveta da bi "neutralisale" svoje emisije, ali emisije i dalje rastu.

Primer dobre prakse: Montrealski protokol iz 1987. – smanjio štetne supstance za 98%, zahvaljujući međunarodnoj saradnji bez granica.

4. Promišljati budućnost: Od sekundi do vekova

Kratkoročno razmišljanje stvara dugoročne probleme.

Primer problema: Nuklearna energija proizvodi otpad koji traje preko 10.000 godina.

Pozitivan primer: Svalbardski globalni trezor semena – čuva semena biljaka za buduće generacije.

Finska ima Komitet za budućnost, koji savetuje vlast na osnovu uticaja po naredne generacije.

Foto: Bild von bere von awstburg auf Pixabay, CC0, via Wikimedia Commons

5. Preispitati vrednosti: Od profita do blagostanja

Svet postaje bogatiji prema BDP-u, ali to ne znači da postaje i prosperitetniji.

Primer šuma: Okrčene šume imaju tržišnu vrednost i do 7,5 puta veću od očuvanih, ali se ne uzimaju u obzir zdravstvene i biodiverzitetske koristi.

Primer nove vrednosti: Indeks nacionalne sreće Butana – meri blagostanje i ekološku ravnotežu, a ne samo ekonomiju.

U Kanadi, Japanu i Novom Zelandu, lekari pacijentima preporučuju boravak u prirodi – tzv. „zelene recepte“.

(Telegraf Biznis)