Sa Makronom stižu i privrednici, znaju i gde se kriju potencijali za saradnju

Dolazak francuskog predsednika Emanuela Makrona u Beograd osvetlio je i činjenicu da, mimo, izuzetno važnog, oživljavanja političkog dijaloga, Srbija i Francuska poslednjih godina osnažuju ekonomske veze, te da robna razmena dve zemlje od 2013. raste po godišnjoj stopi većoj od sedam odsto.

Makron u Srbiju 15. i 16. jula dolazi ne samo sa političkim savetnicima, već sa delegacijom privrednika, a ne treba sumnjati da oni već znaju gde se kriju potencijali za saradnju.

Izuzetno zahtevno tržište Francuske, koje broji skoro 67 miliona stanovnika i čija teritorija obuhvata petinu površine Evrope, za Srbiju je značajan izazov, jer se preko Francuske može obezbediti veći izvoz naših proizvoda, ne samo u tu zemlju, već i u zemlje Magreba, odnosno u bivše francuske kolonije Maroko, Alžir, Tunis i Libiju.

Podaci kažu da je 2013. robna razmena između dve zemlje bila 718 miliona evra, a prošlu godinu završili smo sa razmenom od 1,054 milijardi evra.

- Ako posmatramo prvih pet meseci 2019. godine u odnosu na isti period prošle godine, već smo na pola milijarde evra. Znači, za nekih 13,7 procenata smo ove godine napravili više robne razmene, nego u istom periodu prethodne - kaže direktorka Sektora za međunarodne ekonomske odnose u Privrednoj komori Srbije Jelena Jovanović.

Međutim, robnu razmenu prati deficit sa srpske strane.

Foto: Profimedia/Alamy

Za prvih pet meseci ove godine, Srbija je izvezla robe u Francusku u vrednosti od oko 200 miliona, a uvezli smo robe za oko 300 miliona evra.

Prostor za unapređenje privredne saradnje, kaže Jovanović, krije se u sektoru industrije nameštaja, poljoprivredi, IT i startap tehnologijama. Direktorka Francusko-srpske privredne komore (ČI France Serbie) Sanja Ivanić ukazuje da francuske firme u Srbiji zapošljavaju oko 11.000 naših građana.

Podaci kažu i da su Francuzi u proteklih devet godina investirali oko 1,5 milijardi evra u našu privredu. Ivanić podseća na dve velike investicione koncesije, u deponiju Vinča i aerodrom "Nikola Tesla" u Beogradu.

Polovina francuskih kompanija koje posluju u Srbiji, inače, bave se proizvodnjom, a postoji značajan broj preduzeća u oblasti poljoprivrede, među njima Somboled i Mlekoprodukt, koji su prisutni u našoj zemlji godinama. Mogućnost proizvodnje u Srbiji takođe je na agendi, a za francuske investitore, kaže Ivanić, sve privlačnija je automobilska industrija.

- Cela oblast automobilske industrije je zanimljiva za francuska predzeća. Primetili smo dolazak velikog broja malih i srednjih predzeća koja se interesuju da budu dobavljači u celom tom lancu - kaže Ivanić.

Takođe, zaintersovani su i za druge sektore, poput digitalnih tehnologija, što nije neobično, podseća, budući da je Francska poznata kao zemlja sa najvećim brojem startapa. U našoj zemlji, pokazuje statistika, posluje 395 francuskih preduzeća, a samo od početka godine, 13 novih francuskih kompanija je započelo posao u Srbiji.

Francuzima prodajemo najviše delove za automobilsku industriju, žitarice, prerađenu malinu, kupinu, višnju, dok s druge strane, najviše uvozimo lekove, automobile, hemijske preparate za tretiranje biljaka... Kompanije iz Francuske interesuju se takođe i za projekte vezane za termocentrale, izgradnju minihidrocentarala u Srbiji, kao i za investiranje u solarne i druge obnovljive vidove energije.

Malo je poznato da, pored političkih veza dve zemlje koje se protežu do srednjeg veka, istorija ekonomskih i trgovinskih veza Srbije i Francuske datira još od 1878. godine i Berlinskog kongresa.

Pocetkom 20. veka, Kraljevina Srbija potpisuje nekoliko ugovora sa Francuskom koji su se ticali naoružavanja srpske vojske, dok 1904. počinje sa radom Francusko društvo borskih rudnika, a finansijske veze dve država krunisane su osnivanjem Francusko-srpske banke u Beogradu, 1910. godine.

U periodu SFRJ, brojna jugoslovenska preduzeća izvozila su u Francusku, saradnja dve države je jačala sve do 90-tih godina i raspada zajedničke države.

(Telegraf Biznis/Tanjug)