Šta da radite ako doživite sudar na putu do mora, u inostranstvu?

Tokom letnjih mesci uveliko putujemo na odmor u druge zemlje, a ono o čemu ne volimo da mislimo jeste potencijalna nezgoda, po principu “valjda će mene zaobići”. Ipak, ne igrajte se životom, ni vašim ni vaših saputnika, i automobil pripremite na vreme. Pripremite i sebe za “ne daj bože” prilike. Vrućina, dug put i umor idealna je kombinacija za čukanja i sudare na putu do mora.

Naš sunarodnik D. O. (36) imao je takvo iskustvo ali, srećom, sve se dobro završilo, osim naplate štete na koju je kao osiguranik imao pravo.

Teme za vas

- U Makedoniji sam učestvovao u sudaru i, kako je tada izgledalo, vrlo malo sam “čuknuo” automobil. Osećao sam se dobro, ali, kako sam žurio i nisam bio kriv - a automobil izgledao kao da mu treba sitna popravka, koja nije hitna - lako sam se dogovorio sa drugim vozačem o sumi koja bi to kompenzovala i krenuo dalje - priča naš sagovornik.

Naravno, ispostavilo se da ništa nije onako kao što je izgledalo. Nekoliko kilometara dalje, automobil se bukvalno “rasuo”, očigledno da je udar izazvao mnogo veće posledice koje “odokativno” nisu bile uočljive, a i D. O. je tek tada osetio bolove u vratu od “cimanja” i naglog kočenja.

- Ništa nisam mogao da uradim. Nisam uzeo čak ni broj telefona drugog vozača, nisam se potrudio ni da slikam oštećeni automobil, a o zapisniku i da ne govorim - kaže D. O.

Jednostavno, štetu je vrlo teško proceniti. Iako ona na prvi pogled ne deluje strašno, kasnije može da se ispostavi da će popravka koštati nekoliko puta više nego što ste mislili, naročito kod novijih automobila.

Ne postoji univerzalan odgovor na pitanje šta treba i šta je najbolje, najbrže i najisplatljivije uraditi kada svojom ili tuđom krivicom doživite udes van granica naše zemlje, ali neka vam bar prvo na umu bude - zovite policiju. Koliko god bili sigurni u svoju procenu, poziv će vas na kraju najmanje koštati.

U Udruženju osiguravača Srbije savetuju da treba insistirati na tome da policija izađe na mesto nezgode i sastavi Zapisnik. Osim toga, pozivanje policije je obavezno ako ima povređenih ili je u pitanju veća materijalna šteta.

Od policije treba zatražiti i potvrdu o oštećenju vozila, koja možda zatreba prilikom povratka u Srbiju, odnosno izlaska iz države u kojoj se nezgoda dogodila. Potvrda se može dobiti i na osnovu Evropskog izveštaja o saobraćajnoj nezgodi, u najbližoj policijskoj stanici.

- Evropski izveštaj se popunjava ako nema uslova da policija izađe na mesto nezgode, ako nema povređenih ili ako je obostrana procena učesnika da je u pitanju manja materijalna šteta. Kod popunjavanja, treba obratiti pažnju na deo koji se tiče okolnosti nastanka nezgode i preciznost podataka koji unosi druga strana - registarske oznake, broj polise AO i naziv osiguravajućeg društva kod kojeg je to vozilo osigurano - poručuju iz UOS i podsećaju da treba i fotografisati mesto nezgode.

Obavezno pozovite policiju ili popunite Evropski izveštaj; Foto: Telegraf

Iz Udruženja savetuju i da se Zapisnik o šteti na vozilu uradi u državi u kojoj je došlo do sudara, u ovlašćenoj agenciji ili u osiguravajućem društvu. Zapisnik može biti izrađen i u Srbiji, uz napomenu da tada postoji mogućnost osporavanja štete, u određenoj meri, od strane društva koje je krajnji platilac. Ako ima povređenih, napominju u UOS, medicinsku dokumentaciju treba pribaviti u što kraćem roku u najbližoj medicinskoj ustanovi.

Zahtev za naknadu štete podnosi se osiguravaču vozila koje je izazvalo sudar, direktno u posećenoj državi ili iz Srbije, lično ili preko posrednika. Uz zahtev treba predati što više dokumentacije koja prati nezgodu: policijski ili Evropski izveštaj o nezgodi, zapisnik o šteti na vozilu, račune o popravci ili šlepanju, medicinsku dokumentaciju, kopije dokumenata štetnika. Ako je nezgodu u jednoj zemlji prouzrokovalo vozilo iz treće države, zahtev se može podneti i Birou zelene karte države nastanka nezgode.

Kontakti svih Biroa, članica Sistema zelene karte, mogu se naći na sajtu www.cobx.org.

Udruženje osiguravača je sa nacionalnim biroima Grčke, Turske, BiH, Crne Gore, Hrvatske, Slovenije, Švajcarske, Luksemburga i Makedonije potpisalo Sporazum o zaštiti posetilaca. Sporazum predviđa da se oštećeni, po povratku u matičnu državu, obrati svom nacionalnom Birou zelene karte koji će mu omogućiti brže prikupljanje podataka i svih informacija potrebnih za ostvarivanje prava na naknadu štete. Do sada su oštećeni to radili sami.

Šta ukoliko auto nakon udesa nije u voznom stanju?

- Zovete šlep-službu da prebaci auto do servisa (ove troškove takođe treba da pokrije osiguravajuća kuća krivca)

- Pre bilo kakvih popravki treba pozvati osiguravajuću kuću krivca ili Biro zelene karte zemlje u kojoj se nalazite da bi se napravio zapisnik o oštećenju i kako biste od njih dobili uputstva za dalje korake

- Ukoliko auto ne može da se popravi u razumnom roku, imate pravo i na naknadu troškova za smeštaj ili nastavak putovanja do odredišta

Šta ukoliko ste vi ili neko od saputnika povređeni?

- Zatražite medicinsku pomoć

- Obavezno sačuvaje lekarski izveštaj, drugu medicinsku dokumentaciju (razni snimci i slično), ali i račune ukoliko ste nešto platili

Ova dokumentacija će vam trebati ako budete tražili odštetu.

(Telegraf.rs/PR)