Kako smo sami sebe prešli: Ovo je gore od plastike, a upravo je jedna država uvela zabranu

Otrovne obloge koristimo svakodnevno, i opasne su koliko i plastika

Danska je postala prva zemlja koja je potpuno zabranila PFAS ambalažu u koju se često pakuje hrana.

Reč je o kutijama koje su prekrivene hemijskim supstancama koje odbijaju masnoću, a sadrže jedinjenja fluora poznata kao per- i polifluoroalkyl supstance (PFAS). Vrlo su postojane sintetičke materije od kojih se neke dovode u vezu sa karcinomom.

Kako su pokazala ispitivanja, hemijska jedinjenja sa ambalaže prelaze na hranu, što znači da uz hranu konzumiramo i određenu količinu tih supstanci, bez obzira na to što ne jedemo ambalažu. Količina tih materija zavisi od toplote hrane i vremena koje ona provede u ambalaži.

Reč je o oblozi koja sadrži hemikalije, koja opisiju kao brašnajvu ili sunđerastu, a obično se nalazi u pakovanju kokica za mikrotalasnu, papiru za pečenje i kutijama za hranu.

PFAS se često koristi i prilikom pravljenja posuda od teflona, vodootporne odeće i protivpožarne pene, proizvodi za čišćenje, boje, lakovi, šamponi, šminka i zubni konac. Površine presvučene PFAS-om se ne lepe, i ne upijaju vodu ili mast, što je odličan kvalitet za pakovanje hrane.

Ali tu nastaje problem: PFAS hemikalije su povezane sa nizom zdravstvenih rizika kod ljudi, uključujući rak, poremećaj imunog sistema, reproduktivne teškoće i probleme sa razvojem ploda.

PFAS su prisutni u ambalaži za hranu širom sveta. Na primer, u lancima brze hrane, popularni kontejneri su zapravo zamena za plastične. Iako je plastika za jednokratnu upotrebu i dalje veoma loša ideja i vodi se borba u svetu protiv nje, ideja o njenoj zameni zaista je krenula pravim tokom, ali problem su nove posude obložene PFAS-om.

Posude se često prodaju kao kompozitne, ali kako svest o PFAS-u raste, ta karakteristika postaje problem.

Kako se ispostavilo, kontaminira i zemljište i vodu. U gradovima u blizini fabrika koje su proizvodile PFAS ili koristile PFAS za pravljenje svojih proizvoda, lokalne zajednice će morati da se suoče sa hemikalijama u narednim decenijama.

Ova jedinjenja se takođe pojavljuju u vodama u blizini vojnih baza i aerodroma, koji su koristili PFAS penu za gašenje požara. Efekti upotrebe PFAS na zdravlje još se ispituju, ali već se procenjuje da će izloženost PFAS-u koštati Evropu od 50 milijardi evra godišnje.

Dok je Danska zabranila upotrebu, u SAD je u Predstavničkom domu u maju predstavljen nacrt zakona o zabrani PFAS-a u ambalaži hrane.

(Telegraf Biznis)

Tagovi: ambalaža, danaska, PFAS, plastika

Pogledajte sve vesti u poslednja 24 sata