Plastika jarkih boja brže zagađuje okolinu: Nova studija pokazuje zašto

Prema novom istraživanju, plastika jarkih boja se razgrađuje i formira mikroplastiku brže od one manje jakih boja.

Stručnjaci sa Univerziteta u Lesteru su pokazali da boje poput crvene, plave i zelene mogu značajno uticati na brzinu razlaganja plastike. To bi potencijalno moglo značiti da se više štetne mikroplastike unosi u životnu sredinu.

Teme za vas

Ova studija, objavljena u časopisu Environmental Pollution, je prvi put da je ovaj efekat dokazan.

Tim sa Univerziteta u Lesteru u Velikoj Britaniji i Univerziteta u Kejptaunu u Južnoj Africi koristio je dve komplementarne studije kako bi pokazao da se plastika razgrađuje različitim brzinama u zavisnosti od toga koja im se boja dodaje.

Jedna je koristila čepove za flaše različitih boja postavljene na krov jedne univerzitetske zgrade, izložene suncu i elementima tri godine. Druga je koristila plastične predmete različitih boja pronađene na udaljenoj plaži u Južnoj Africi.

Obe srudije su pokazale da crna, bela i srebrna plastika uglavnom nisu pogođene klimatskim uticajima. Plavi, zeleni i crveni uzorci, međutim, postali su veoma krhki i fragmentisani tokom istog vremenskog perioda. U južnoafričkoj studiji, pronađeni stariji uzorci su bili jednobojni, ali je pesak bio pun fragmenata jarkih boja.

Istraživači kažu da pokazuje kako crne, bele i srebrne boje štite plastiku od štetnog ultraljubičastog (UV) zračenja koje menja njenu polimernu strukturu čineći je krhkom. prenosi Euronjuz Grin.

- Neverovatno je da uzorci ostavljeni na krovu u Lesteru u Velikoj Britaniji i oni prikupljeni na vetrovitoj plaži na južnom delu afričkog kontinenta pokazuju slične rezultate -  kaže dr Sara Ki, koja je vodila projekat.

Ono što su eksperimenti pokazali je da se, čak i u relativno hladnom i oblačnom okruženju, za samo tri godine mogu videti ogromne razlike u formiranju mikroplastike.

- Često sam se pitala zašto se čini da je mikroplastika u pesku na plaži često svih boja duge. Do naše studije pretpostavljala sam da su moje oči bile prevarene i da sam videla samo šareniju mikroplastiku jer ju je bilo lakše uočiti - dodaje koautorka profesorka Sara Gabot sa Škole za geografiju, geologiju i životnu sredinu Univerziteta u Lesteru.

Međutim, profesorka Gabot kaže da se ispostavilo da je mikroplastika jarkih boja verovatno u većoj koncentraciji u životnom okruženju jer je podložnija fragmentaciji u "milione sitnih, ali šarenih mikroplastičnih čestica".

Istraživači kažu da studija ima značajne implikacije na dizajn materijala jer bi nekorišćenje svetlih boja moglo pomoći u smanjenju zagađenja mikroplastikom. Ove sićušne čestice raspadnute plastike ušle su u oblake, 'netaknute' praistorijske ostatke i čak su pronađene u ljudskim testisima.

- Kada dizajniraju plastične predmete i ambalažu, proizvođači bi trebalo da uzmu u obzir i mogućnost recikliranja tog materijala kao i verovatnoću da će isti zagađivati životnu sredinu - kaže dr Ki.

- Za predmete koji se koriste na otvorenom ili su u velikoj meri izloženi sunčevoj svetlosti, kao što je plastični nameštaj na otvorenom, razmislite o izbegavanju boja poput crvene, zelene i plave kako bi trajale što je duže moguće -  dodaje ona.

(Telegraf Biznis)