Propast jedne od najvećih turističkih agencija će uticati i na Srbe. Otkrivamo kako

Ilustracija: Nikola Jovanović/Shutterstock

Možemo da očekujemo da cene aranžmana skoče, rekao je za Telegraf Biznis predsednik Jute Aleksandar Seničić.

Šta se zapravo desilo, i da li je kompanija zaista propala preko noći?

- Nije preko noći. To je kompanija sa velikom istorijom i ideologijom koja je bila primerena nekom drugom vremenu. Heli su da se uključe u nove trendove i poslednjih desetak godina su krenuli da kupuju sve male turoperatere što po Engelskoj, što po Evropi, pa i veće. Ušli su u vlasništvo dve velike avio -kompanije i želeli su da imaju sve pod jednim krovom - objašnjava Seničić.

Kako podseća, veliki novac je uložen u onlajn rezervacione sisteme koji nemaju direktnu vezu sa njima, ali su oni većinski vlasnici ili suvlasnici.

- Ovo je jedan veoma rizičan posao. Kada radite sa milionima putnika u toku godine, može da se desi da iz nekih nepredviđenih okolnosti ne prodate sve te aranžmane. Dovoljno je jedne godine da ne prodate par desetina hiljada kreveta i da imate minus od par desetina miliona evra. To povlači onda i prazna mesta na avionima i tako dalje, a kada se pokrene serija, ne može tek tako da se prekine. Može da se otkaže, ili da se nastavi vožnja, makar to bilo deset ljudi - priča on.

Po pravilu, velike kompanije ne otkazuju letove zbog svog položaja na tržištu i nadaju se da će to pokriti iz nekih drugih prihoda.

- Ništa se nije desilo preko noći. Taj gubitak od milijardu i nešto je nastao u poslednjih desetak, petnaest godina, nisu mogli da isprate planove koji se zadali i to je to - kaže nam Seničić.

Na pitanje da li je javnost mogla biti upozorena, kaže da je to vrlo teško, inače, do ovoga ne bi dolazilo.

Foto: Tanjug/AP Photo/Frank Augstein

- Oni su se verovatno do poslednjeg momenta nadali da će nešto uspeti. Računali su na svoj integritet, veličinu, da će možda naići neki investitor, ali to se nije desilo iako su pregovarali sa nekoliko ulagača sa Bliskog i Dalekog istoka. Međutim, očigledno niko nije želeo da uđe u firmu koja se na taj način raspada.

- To je veliki sistem, kada biste javno saopštili problem, ne biste zabeležili nijedan dinar prihoda, niko ne bi ništa uplaćivao - izričit je Seničić.

On dalje objašnjava da će se bankrot kompanije više odraziti ne na putnike nego na privrede zemalja u kojim Englezi najviše letuju - Španiju, Portugal, Grčku i Italiju.

- Oni plaćaju godinu unazad, dakle ove godine su plaćali za 2018. To će se loše odraziti na kompletne ekonomije zemalja, ne samo na najpopularnije među zapadnjacima, već i na, na primer, našu zemlju.

On dodaje da po nas odnosno naše turiste to znači ili veći broj smeštaja ili poskupljenje aranžmana. S tim da je izvesniji ovaj drugi scenario.

- Zbog povećanja kapaciteta, možda možemo da dobijemo nešto jeftinije aranžmane. Ali ovo može uticati na hotelijere da budu rigorozniji da traže uplate unapred, što će onda naravno poskupeti uslove poslovanja i samim tim i dići cenu aranžmana - precizira on.

- To u ovom trenutku ne znamo, ali biće zanimljivo videti kako će da se rešava ovaj problem kompanije. Njihov Garantni fond ne uključuje 90 odsto stvari, pitanje je kako će neke ljude vratiti redovnim linijama. Mislim da će to biti agonija - kaže Seničić.

Tomas Kuk, jedan od najstarijih britanskih turoperatera, upravljao je hotelima, odmaralištima i avio-kompanijama za 19 miliona ljudi godišnje u 16 zemalja, navodi britanska agencija.

Finansijski kolaps biće veliki udarac za hotelijere, pošto mnogi aranžmani za odmor nisu unapred plaćeni. Očekivano je da mnogi hoteli uknjiže gubitke vezane za uplate aranžmana za odmor u poslednja dva meseca, što znači mnogo miliona evra.  Iz grčkog resornog ministarstva već su najavili da će se hotelijeri obratiti sudovima kako bi pokušali da naplate novac koji im duguje Tomas Kuk.

Trenutno, više od 500.000 hiljada Engleza je negde na putovanju, a samo u Dubrovniku i Grčkoj je zarobljeno više od 50.000 ljudi. Sindikati i britanska opoziciona Laburistička stranka pozvali su vladu da finansijski interveniše kako bi spasila radna mesta ako kompanija ne uspe prikupiti potrebna sredstva iz privatnog sektora.

(Vesna Bjelić)