• 7

Srpski litijum će da se prerađuje tamo i gde je nađen, "na licu mesta"

Infrastruktira koja se gradi za rudnike treba da donese nacionalnom, regionalnom i lokalnom razvoju, istakao je on ukazujući da se dugo vremena rudarstvo smatralo "zrelom" industrijom ali koja je destruktivna.

  • 7

Sve rude koje budu vađene iz rudnika u okolini Loznice u okviru projekta "Jadar Srbija" biće prerađivane u blizini samih rudarskih jama, rekao je komercijalni menadžer u kompaniji "Rio Tinto" - projekat "Jadar Srbija" Srđan Gavrilović.

Gavrilović je na Devetoj međunarodnoj konferenciji o mineralnim resursima Srbije rekao da inače praksa kompanija u svetu nije da na mestu gde rudu vade, tamo i prerađuju. Na taj način srpski litijum koji se koristi za baterije biće kroz preradu izvlačen na "licu mesta", u okolini Loznice.

- Prerada minerala se obično ne dešava u državi u kojoj se vadi. Rio Tinto je uložo dosta napora, vremena i kapitala i prerada će biti u Srbiji na jednom mestu - najavio je Gavrilović.

Govoreći o održivom rudarstvu, na panelu posvećenom potencijalima rudarstva u Srbiji i svetu, rekao da je za razvoj ovog sektora i lokalnih zajednica koje žive u blizini rudnika važan preduslov infrastruktura, odnosno, u najvećoj meri izgradnja puteva. Infrastruktira koja se gradi za rudnike treba da donese nacionalnom, regionalnom i lokalnom razvoju, istakao je on ukazujući da se dugo vremena rudarstvo smatralo "zrelom" industrijom ali koja je destruktivna.

Međutim, poslednjih godina, stav da rudarstvo uništava prirodu se menja zbog povećanja digitalizacije u sektoru inovacija i prelaska kompanija na manje zagađujući način eksploatacije ruda.

On je kao primer upotrebe održivih izvora energije naveo da je Rio Tinto, nakon potrošenih 10 milijardi dolara i 10 godina rada na istraživanju u Australiji stvoren "robot" dugačak 4,2 kilometara, a reč je zapravo o teretnom vozu koji putuje privatnom železnicom na tom kontinentu i odvozi rudu.

Dužina te izgrađene železnice za potrebe ove kompanije u Australiji dužzine je kao trećina svih pružnih mreža u Srbiji, a 71 odsto struje koju koristi ova kompanija dolazi iz obnovljivih izvora energije.

Čukaru Peki i Jadar mogu da povećaju učešće rudarstva u BDP

Litijum, Loznica, Jadarit

Foto: Nikola Tomić

Realizacijom rudarskih projekata "Čukaru Peki" i "Jadar" u Srbiji učešće rudarstva u BDP-u može sa sadašnjih dva odsto da skoči na pet procenata, rekao je danas predstavnik Svetske banke u Srbiji Stiven Ndegva koji je ocenio da srpski rudarski sektor ima ogroman potencijal za rast i stvaranje novih radnih mesta u našoj zemlji.

Kada je reč o rudarstvu u Srbiji, kaže Ndegva, Svetska banka vidi da je reč o potencijalu za jačanje ekonomije, ali da bi se ostvario pun potencijal ovog sektora, potrebna je, kaže, velika reforma rudarskog sektora u Srbiji i jaka saradnja između privatnog i javnog sektora.

Ndegva je na Devetoj međunarodnoj konferenciji o mineralnim resursima u Srbiji rekao da naša zemlja prema istraživanju Svetske banke ima jaku šansu da bude lider i učestvuje u budućnosti Evrope, ali da je, kaže, ključno pitanje da li je Srbija spremna da iskoristi tu priliku.

On smatra da će srpska vlada napraviti dobar korak ako prihvati sugestije Svetske banke koje se tiču i potencijala u rudarskom sektoru ocenjujući da Srbija ima mogućnost da postane glabni dobavljač za rude litijuma i bakra.

Podsetio je da oko 35 kompanija trenutno ima 130 projakta u sektoru rudarstva u našoj zemlji uz ocenu da je Srbija privlačna destinacija za rudarske kompanije.

Vladi Srbije preporučio je da razvije nacionalnu viziju za rudarstvo u Srbiju u okviru kako bi se ohrabrilo rudarstvo u našoj zemlji a u svetlu novih otkrića rudnih bogatstava.

Fabian Bejker predsednik i operacioni direktor kompanije Tetijan rizorses govorio je o perspektivama ranog istraživanja u Srbiji i naveo da postoje značajni resursi cinka i olova u Srbiji.

Kako bi se realizovao pun potencijal srpskog rudarstva, učesnici panela koji se bavio najboljim svetskim praksama u oblasti rudarstva, ocenili su da je važno slušati glas lokalne zajednice.

Gerant Bovden viši partner u kompaniji ERM London rekao je da je ogroman broj projekata napušten u svetu ili kasne sa realizacijom a da najčešći razlog za to nije tehničke prirode već nerazumevanje lokalne zajednice.

On je govorio i o značaju zapošljavanje lokalnog stanovništva i domaćih kooperanata, ali i o stvaranju dugoročnih planova koji moraju da sadrže odgovor na pitanje šta će biti sa lokalnom zajednicom u blizini rudnika kada se na primer za 20 ili 50 godina rudnik zatvori.

Video: Bili smo u selima koja leže na litijumu - naša budućnost je bela

(Telegraf Biznis/Tanjug)

Komentari

  • Ismail

    Bar će do kraja da potruju lokalno stanovništvo. Ono što nisu do kraja sproveli bacajući bombe sa radioaktivnim otpadom dovršiće preradom rude u flotacijama.

  • Mile

    Ne dozvoliti preradu jer ce to biti katastrofa za ceo region zapadne Srbije. Zaboravite na voce i povrce odatle,prica o srpskoj malini i sljivi je gotova. Procitajte na internetu o preradi rude u litijum!!!

  • kale

    Rsskopace Srbiju stranci i kad se namazu love odose a nama osta jalovina. Pogledajte na sta lici Bor !

Preporuka sa Weba

Google preporuke