Regionalni mediji: Šta se zbiva s prodajom Kraša? Stvar je sve zamršenija

Nekoliko meseci priča o prodaji Kraša pretvorila se u poslovno-politički triler koji uključuje optužbe za insajdersko trgovanje deonicama, tržišno nadmetanje, nacionalne tenzije i beskonačna medijska prepucavanja. U suštini sage stoji naizgled banalno pitanje: koliko danas vredi akcionarsko društvo Kraš?

Posle višemesečnih berzanskih previranja i nadmetanja zainteresovanih kupaca, pitanje stvarne vrednosti vodeće hrvatske konditorske kompanije sve je zamršenije. Najveći pojedinačni akcionar Kraša i jedan od kandidata za preuzimanje, Mesna industrija braće Pivac, ponudila je 430 kuna po deonici.

Teme za vas

Za ponudu braće Pivac ranije ove godine Uprava Kraša kazala je da je smatra preniskom, iako ju je pre manje od godinu dana procenila na 400 kuna. S druge strane, Kappa Star grupa srpskog preduzetnika Nebojše Šaranovića za akciju Kraša spremna je da da 1050 kuna, gotovo dva i po puta više – no, pojedinačni deoničari, većinom radnici Kraša, zasad se ne odlučuju za Kappu.

PRIHODI KRAŠA TOKOM GODINA

Foto: Promo

Osetna razlika u ponudama ukazuje na različite startne pozicije dva pretendenata, a verovatno i procene mogućih sinergija i budućeg poslovanja.

Kraš je, kao što je poznato, jedan od najjačih hrvatskih brendova; pojedini njegovi proizvodi gotovo su legendaran deo nacionalne svesti i pop-kulture. Osim tog snažnog sentimenta, kojeg ne valja zanemariti, odgovor na pitanje o vrednosti Kraša i toliko različitim ponudama za njegove deonice krije se u podacima o poslovanju.

Poslednjih nekoliko godina poslovanje Kraša je ovako: s milijardu i 32 miliona kuna u 2017. godini, konsolidovani prihodi lani su neznatno pali, na milijardu i 22 miliona. Pre deset godina Kraš je prihodovao milijardu i 52 miliona kuna, a pad od tada iznosi 2,8 odsto. U tom periodu svetska konditorska industrija ostvarivala je prosečni godišnji rast od oko 2 odsto.

Profitne marže Kraša nešto su problematičnije. Iako je prošlogodišnji rezultat bio 66 odsto veći nego godinu ranije, on je još uvek ispod proseka sličnih kompanija u regiji. U 2018. godini neto dobit iznosila je 50 miliona kuna, odnosno 4,8 posto, što je istaknuto povećanje prema prethodnim godinama, kada se kretala oko 2 posto (najgore je bilo 2015, kad je iznosila 1,3 posto).

KONKURENTI IMAJU OSETNO VEĆE PROFITNE MARŽE

Foto: Flickr/MilStan

U ovim rezultatima verovatno se nalazi razlog visoke ponude Kappa Star grupe. Njihova kompanija, navodi Telegram.hr, Jaffa iz Crvenke prošle je godine prihodovala 342 miliona kuna, uz profitnu maržu od 10 odsto. Godinu dana ranije, uz dva i po puta manje prihode, Jaffa keks ostvarivali su višu profitnu maržu i veću apsolutnu dobit od Kraša.

Slično je s ostalim proizvođačima slatkiša i čokolada u regiji. Srpska kompanija Bambi, u vlasništvu Coca-Cole HBC-a, poslednje dve godine ostvarivala je profitnu maržu od 17 i 18 odsto. Beogradski Štark, proizvođač slatkiša i čokolada u vlasništvu Atlanticove Droge Kolinske, prošle je godine imao profitnu maržu gotovo dvostruko veću od Kraševe, 9,2 posto.

Zvečevo je prošle godine ostvarilo profitnu maržu od 5 posto, a lošiji od Kraša u krajnjem rezultatu bio je osječki Kandit, s maržom manjom od 1 posto. Kandit, međutim, ima višu EBITDA maržu – operativna dobit, pre obračuna kamata, poreza i amortizacije – 12,1 posto prema Kraševih 11,4 posto.

KAPPA I PIVAC MISLE DA KRAŠ MORA DA POSLUJE BOLJE

EBITDA je inače metrika kroz koju se najčešće računa vrednost neke kompanije, posebno onih koje nisu na berzi, s obzirom na to da najbliže održava višak stvoren kroz poslovanje. S 23 posto EBITDA marže u 2018, Zvečevo je bilo dvostruko bolje od Kraša, Bambi gotovo trostruko, a bolje od Kraša stoje i ostale konditorske kompanije iz regije poput Štarka, Jaffe i Pionira.

Za pretpostaviti jeste da predstavnici Kappa grupe smatraju kako mogu značajno da optimizuju poslovanje Kraša, odnosno postizati iste profitne marže kao u svojim kompanijama koje deluju u konditorskom sektoru. Ako je njihova procena barem donekle tačna – a rezultati kompanija u regiji daju im za pravo – dva i po puta viša cena po deonici više ne zvuči toliko nerazumno.

Mesna industrija braće Pivac, najveći deoničar Kraša, takođe smatra da se poslovanje može unaprediti. U obrazloženju uz javnu ponudu kazali su: “Kraš ima snažan potencijal da, uz daljnja ulaganja, postigne znatno bolje poslovne rezultate te zadrži i dodatno ojača svoj položaj na domaćem, regionalnom i svetskom tržištu”.

"NEJASNO ZAŠTO UPRAVA IMA TAKO ŠIROKO OVLAŠĆENJE"

Na mogućnost da se takav instrument primijeni kao zaštita od preuzimanja, vlasnik Kappa grupe Šaranović reagovao je oštro. “Nejasno je zašto je Upravi dano tako široko ovlašćenje, bez ikakvih smernica o ceni akcija, pa čak i s mogućnošću isključenja prava prvenstva samo nekim deoničarima”, kazao je za Jutarnji.

“Očekujemo da Kappa Star Limited ima jednak tretman kao svi drugi deoničari Kraša. Verujemo da se ova odredba, odnosno ovlašćenje dano Upravi, neće zloupotrebiti time što bi bilo koji deoničar bio isključen iz prava prvenstva ili što bi nove deonice bile izdane po neprimereno niskoj ceni”, izjavio je Šaranović.

Relevantni izveštaji o svetskoj konditorskoj industriji predviđaju daljji rast prihoda, uz prosečnu stopu rasta od 3 do 4 posto godišnje do 2025. godine.

(Telegraf Biznis/Telegram hr)