• 31

Beograd u 2020. grad budućnosti, prva faza metroa će trajati 9 godina: Vesić o budućim projektima

Da li je 2020. vreme za prvi ašov i bagere na izgradnji metroa i kako će se Grad izboriti sa saobraćajnim gužvama?

  • 31

Decembar i januar su idealna prilika za sumiranje rezultata i pravljenja planova za narednu godinu. Šta je, po njegovom mišljenju, obeležilo 2019. ali i koji nas projekti očekuju naredne godine? Da li je 2020. vreme za prvi ašov i bagere na izgradnji metroa i kako će se Grad izboriti sa saobraćajnim gužvama, samo su neka od pitanja koja smo postavili zameniku gradonačelnika Beograda, Goranu Vesiću, koji je govorio za Telegraf Biznis.

  • Mnogo toga je u poslednjih 12 meseci urađeno u Beogradu, od rekonstrukcije saobraćajnica, uvođenja novog sistema za detekciju prekršaja do borbe sa nelegalnom gradnjom. Šta je, po Vašem mišljenju, od svega toga obeležilo 2019. godinu, a šta je ono što će se "preliti" za sledeću?

- Kad su me prošle godine pitali kakva će biti 2019. rekao sam udarnička. I zaista, u gradu se gradilo kao što nije decenijama unazad. Mi u ovom trenutku imamo 324 krana na više od 2.500 gradilišta i opšti utisak svih je da se grad razvija, menja i da se zaista toliko nije gradimo možda od '60. ili '70. godina prošlog veka. Posebno sam ponosan na to, jer uvek možete da kažete da vam se sviđa neki projekat, neko će reći da mu se dopada što je urađen Trg Republike, neko što se gradi Klinički centar ili što je pušten BG voz od Beograda do Mladenovca i od Beograda do Lazarevca, ali ja mislim da je važno što je stvorena tendencija da se Beograd uspešno razvija.

  • Šta to znači Beograđanima?

- Ponosan sam na to jer je činjenica da je u našem gradu sve bolje i da se sve bolje živi. Mi smo kraj godine sačekali sa prosečnom platom od skoro 600 evra, dok je pre šest godina bila je 465.

Novu godinu smo dočekali sa nezaposlenošću od 7,7 odsto, koliko je bilo u oktobru (oko 68.000 ljudi je bilo bez posla), a 2013. godine je bila 25 odsto. Sledeću godinu ćemo sačekati sa budžetom većim od 1 milijardu evra, dok je pre 6 godina iznosio 565 miliona. Po svim parametrima, Beograd se razvija i postaje pravi uređeni evropski grad.

Ako me pitate šta mi je cilj, to je.

Vesic

Foto: Telegraf.rs

  • Kada govorimo o velikim projektima, oni su uzrokovali gužve u gradu i to je bila česta kritka građana. Da li će to sledeće godine moći da se izbegne? Kako ćemo se s tim izboriti?

- Kao što možete da vidite, gužve su prisutne u Beogradu i kada se ne radi, tako da ta priča da su gužve bile samo zbog velikih projekata nisu tačne. Istina je da kada zatvorite neku ulicu, sasvim sigurno će neke druge biti opterećenije. Ne možete da radite tako što ćete uveče početi posao, a ujutru ga završiti. Ne postoji čarobni štapić. Mi moramo kao grad da se odlučimo da li želimo da rekonstruišemo trgove, imamo nove bulevare, širimo se kao grad ili ne želimo. U tom smislu, Beograd je grad koji, kao i sve metropole, ima saobraćajne gužve, ali to nema nikakve veze sa radovima, već sa tim što se u Beogradu u poslednje tri godine registruje 50.000 noviha automobila, na godišnjem nivou.

  • Šta će grad da radi po tom pitanju?

- Mi smo već blizu cifre od skoro 700.000 automobila, došli smo u situaciju da imamo skoro 1,7 automobil po porodici u Beogradu. Naša saobraćajna infrastruktura apsolutno nije u stanju da izdrži toliki broj. S druge strane, karakteristike velikih metropola su velike gužve. Tako je u Moskvi, Rimu, Parizu i svim velikim gradovima. Ako pitate Beograđane šta je najveći problem u gradu, svi će vam reći da su to saobraćajne gužve. Mi to moramo da rešavamo sistemski, a jedan od načina je izgradnja metroa, novih ulica, obilaznica i odluka u kom pravcu će se grad razvijati, da li u pravcu proširenja pešačkih zona ili izgradnja novih ulica. To ima veze i sa zagađenošću. To su odluke koje mi kao grad donosimo.

Goran Vesić, Intervju

Foto: Nikola Tomić

Beograd je veliki grad koji sada ima preko dva miliona stanovnika. Ne postoji nigde u svetu grad te veličine čiji je osnovni podsistem javnog prevoza autobuski, dok svi gradovi te veličine imaju šinski saobraćaj i zato mi ubrzano radimo na izgradnji metroa. To je preduslov da počnemo da rešavamo saobraćajne probleme. U međuvremenu, dajemo svoj maksimum kada je u pitanju proširenje kapaciteta BG voza, radićemo nove pruge i truditi se da Beograd razvijamo ubrzano kako bi i saobraćajna infrastruktura dostigla napredak .

Mi ćemo sada, već treću godinu zaredom, izdati preko milion kvadrata u građevinskim dozvolama. Ne mislim da samo Beograđani kupuju te stanove. Kupuju iz čitave Srbije i regiona. Pošto se doseljavaju u Beograd, svako od njih ima automobil, svakome od njih je potrebno parking mesto, za svako dete je potrebno mesto u školi, javni prostori. Mi kao grad moramo da pratimo porast te infrastrukture i to je nešto što je izazov grada i što će nas čekati i u budućnosti.

  • Pomenuli ste parking i pešačku zonu. Šta nam ostaje za sledeću godinu? Koliko će biti javnih garaža?

- Imamo potpisano javno privatno partnerstvo sa kineskim partnerom o izgradnji 4 javne garaže - Studentski trg, Trg republike, ugao Kosovske i Vlajkovićeve i Fruškogorska ulica. Sledeće godine ćemo sigurno moći poslednje dve da radimo. Što se tiče Trga republike biće potrebno da se malo projektuje. Kada kažem Trg, da građanima bude jasno, mislim na onaj deo od sadašnjeg Staklenca pa sve do Doma Vojske. To, dakle, nema veze sa ovom garažom koja se već nalazi kod Doma Narodne Skupštine. Što se tiče Studentskog trga, dobili smo uslove koje nam je dao Republički zavod. Tu će početi arheološka istraživanja i tek kada se završe, znaćemo šta tamo imamo od arheoloških iskopina i na osnovu toga biće doneta odluka kakva će garaža biti, u kom obimu, da li će je uopšte biti. Sve to zavisi od tog šta će pokazati arheološka istraživanja.

Goran Vesić, Intervju

Foto: Nikola Tomić

Činjenica je da se sada posle mnogo godina prvi put rade arheološka istraživanja i da smo uspeli da obezbedimo novac iz budžeta Grada za to, kao što će se raditi i na samoj beogradskoj tvrđavi. Ne znam koliko decenija je prošlo kako su se u Beogradu radila takva istraživanja.

Pored toga "Parking servis" planira da radi garažu kod Pinkija u Zemunu, završava rešavanje problema imovine za Skerlićevu, kod Hrama Svetog Save, rade dokumentaciju za garažu kod Čuburskog parka. To su velike garaže koje će se graditi, neke od njih naredne godine, za neke će sve biti pripremljeno, pa će se sa radovima početi one tamo godine, ali će sve one sigurno omogućiti da se rešiti poblem nedostajućih parking mesta u Beogradu.

  • Grad Beograd se borio sa nelegalnom gradnjom tokom ove godine, međutim, za problem parking mesta su takođe odgovorni nesavesni investitori. Šta će grad po tom pitanju činiti u narednom periodu?

- Ne samo nesavesni investitori, krivi su i oni koji su im omogućavali da rade nelegalno. Vi znate da smo mi prošle godine doneli radikalne mere kada je u pitanju nelegalna gradnja i ja sa zadovoljstvom mogu da kažem da je ona zaustavljena. Ima tu i tamo još uvek nekog ko to pokušava, ali nema više situacija da neko to pokušava bez ijednog papira, da gradi nelegalno 5-10 spratova, kao što je to bio slučaj.

Upravo ste sami rekli šta je jedna od posledica nelegalne gradnje - nedostatak parking mesta. Ja sam o tome govorio kada smo donosili te odluke odnosno predlagali izmene zakona.

Nelegalna gradnja znači da neko ko gradi ne samo da krade od države, odnosno ne plaća doprinose za građevinsko zemljište, iz čega mi gradimo parkinge, kanalizaciju, trotoare, ulice, vrtiće i škole već istovremeno uništava život svima koji tu žive.

Kada gradite zgradu dobijete šta je ono što morate da uradite kako biste je izgradili. Morate da uradite parking, zna se koliko mesta po stanu, da platite da se pojača kanalizacija, jer zgrada sa većim brojem ljudi to zahteva, da ispunite uslove kada je u pitanju vodovod odnosno priključenje vode.

Vesic

Foto: Telegraf.rs

  • Gde prave najveći problem?

- Morate da uredite sve to kako bi zgrada mogla normalno da funkcioniše da ne remeti živote drugih ljudi.

Nelegalni graditelji nisu uradili sve to i onda su u tim ulicama opterećivali postojeću infrastrukturu i uništavali živote ljudi. Stanari imaju slab pritisak vode, zapušava im se kanalizacija, da bi ovi zaradili još koji dinar i ne bi platili državi. I to je nešto što se dešavalo.

Da ne govorim o tome da te zgrade nisu bezbedne, za neke od njih nisu ni šipovi rađeni. Kada se legalno gradi zgrada, arhitekta odnese svoj projekat u Sekreterijat za urbanizam i neko da saglasnost. Država garantuje da je taj projekat urađen u skladu sa svim standardima. Kod nelegalnih graditelja toga nema, taj projekat se nigde nije nosio.

Zato je veoma važno što je država pokazala snagu i zaustavila nelegalnu gradnju. Ono što je dobro je što ove godine nije bilo u velikoj meri, a činjenica je da ćemo mi morati još mnogo decenija da se borimo sa posledicama tih investicija i sa tim kakav su haos ostavili.

  • Kada već govorimo o metrou, da li će 2020. biti godina kada će početi gradnja?

- Nadam se da hoće. Zapravo sam uveren, jer smo mi uradili ogroman posao da se metro izgradi. Za to nije dovoljno reći "mi smo odlučili da gradimo i počinjemo sutra". Potrebno je bilo ispuniti čitav niz preduslova. Prvo je bilo potrebno uraditi idejni projekat koji je završen prošle godine za 1. i 2. liniju, tih 40,5 kilometara. Prva linija počinje na Makiškom polju i završava se na Mirijevu, a druga koja počinje na Mirijevu i završava se kod Železničke stanice Zemun. To su dve linije koje se ukrštaju kod sadašnje Železničke stanice na Savskom trgu.

Goran Vesić, Intervju

Foto: Nikola Tomić

Završavamo PDR Makiškog polja, jer će to biti mesto gde će počinjati metro. Tu će biti mesto za lokomotive, vagone, radionice, odakle će kretati čitava kompozicija. Makiško polje je izuzetno važno, jer kad pogledate saobraćajne studije videćete da je najopterećeniji za saobraćaj upravo bulevar Živojina Mišića kod Sajma. Tu zaista veliki broj autobusa prolazi, što zbog autobuske stanice koja je još uvek u centru grada kod Savske ulice, što zbog velikog broja ljudi koji dolaze iz pravca Čukarice, Barajeva, Obrenovca.

Sada će svi ti autobusi ostajati u Makiškom polju i ljudi će prelaziti u metro i moći da se voze jednom brzom i sigurnom vezom do svog odredišta. Ja sam 15. decembra išao sa saradnicima prvom linijom BG voza koja vozi od Beograda do Lazaervca. Ušli smo u stanicu Vukov spomenik i bili u centru Lazarevca za tačno 63 minuta. Vi danas ne možete autobusom doći iz centra Lazarevca do Vukovog spomenika za to vreme, ne postoji nikakva šansa. Putovanje je najmanje 80 minuta, pod uslovom da ne upadnete u saobraćajnu gužvu. Situacija je takva da ta šinska veza omogućava da se brzo prevezete.

1. septembra spojili smo Mladenovac sa BG vozom. Oni još uvek ne idu onim taktom kojim mi to želimo, zato što se rekonstruiše pruga. Ona će biti završena 2021. godine i tada ćemo na svim našim linijama, i do Resnika, Batajnice, gore prema Ovči, ovamo prema Mladenovcu, imati taktove na 10 i 15 minuta na vršnom času, odnosno na 20 i 30 minuta van vršnog časa. To vam omogućava da imate jednu brzu i stabilnu vezu. Možete zamisliti kako će to izgledati kad budemo imali metro i dogradimo BG voz, produžimo prema Makišu, pa od Zemuna prema Surčinu, potom obuhvatimo Nacionalni stadion, aerodrom, sutra i Obrenovac. To će omogućiti da se brže funkcioniše.

Goran Vesić, Intervju

Foto: Nikola Tomić

Sve stanice metroa, BG voza i nove tramvajske linije na čijem širenju radimo će definisati plan generalne regulacije šinskog sistema na teritoriji Grada Beograda, koji će biti gotov do septembra sledeće godine.

  • Kad će početi gradnja Mosta na Adi Huji?

- Kada je u pitanju Most na Adi Huji, svakog dana bi trebalo da raspišemo tender za projektovanje. Čim se završi, počinje se sa radovima, dakle 2021. godine. Ono što je zanimljivo za građane je što će taj tender obuhvatiti i tramvajske šine preko mosta na Adi Huji, pa kada spustimo šine od Bogoslovije ka Makiškom polju, tramvaji će preko mosta moći da ređu na levu obalu Dunava.

Sve to podrazumeva da se predvidi planom generalne regulacije šinskog sistema i mi ćemo tada biti spremni da izdamo građevinsku dozvolu za metro. Ono što je takođe jako važno je i to što će Republika u međuvremenu promeniti zakon, jer prema važećim u Srbiji metro ne postoji. Nikad niko nije predvideo metro, ne postoji mogućnost da se izda građevinska dozvola za njegovu izgradnju. Tako da ima još stvari koje treba da se završe kako bi se počelo sa radovima. Samo taj proces za gradnju 1. i 2. linije će trajati između 6 i 9 godina.

Tek kad završimo metro ćemo moći da kažemo da Beograđani mogu, saobraćajno, da funkcionišu kako treba, da imaju jednu brzu i pouzdanu vezu kojom mogu da se prevezu iz jednog u drugi deo grada.

Do tada, budite sigurni da ćemo imati problema sa saobraćajnim gužvama, ja se nadam manje, pošto ćemo preduzeti određene mere.

  • Koje?

- Završava se obilaznica oko Beograda, radiće se sledeće godine put koji će povezati Novi Beograd i Surčin, završićemo u međuvremenu Bulevar patrijarha Pavla, radićemo deo od Košutnjaka ka Mostu na Adi, pa onda spoljnu magistralnu tangentu - Pere Velimirovića, Borsku, Crnotravsku, pa Save Maškovića koja će se raditi sledeće godine i predstavlja veliki saobraćajni čep, potom prelaz kod petlje Lasta, prema Mokrom Lugu, pa gore prema Mostu na Adi Huji, čime ćemo završiti još jednu unutrašnju obilaznicu. To su stvari koje će pomoći da se rastereti saobraćaj u gradu. Pravo rasterećenje, rekao sam, dobićemo tek kada završimo metro i zato je naš osnovni cilj metro i ogroman smo posao uradili u proteklih nekoliko godina, da bismo došli u fazu da možemo da počnemo gradnju.

Goran Vesić, Intervju

Foto: Nikola Tomić

U taj posao ulazi i pronalaženje investitora i zahvlajujući predsedniku Vučiću to smo uspeli. Biće svakako raspisan tender, ali najveće interesovanje pokazuju Francuzi i Kinezi i verujem da će oni ili neko sličan njima pobediti na tenderu. U svakom slučaju, mi smo obezbedili i novac za investiranje, jer bez toga, sve ovo bi ostalo mrtvo slovo na papiru.

  • Još jedna novina u Beogradu je uvođenje sistema za detekciju prekršaja. Pošto mnogi ne znaju o čemu se tačno radi, kako će to da funkcioniše u praksi?

- To su kamere koje postavlja MUP i delom Grad Beograd i one pokrivaju žute trake, kao i najugroženija mesta u gradu. To je neka vrsta prevencije u odnosu na one koji bi vršili saobraćajne preršaje. U tom smislu kamere su važne , pozdravljam to i mislim da bi trebalo da ih bude i više. Grad Beograd  će zajedno sa MUP-om raditi na proširenju mreža kamera i mi ćemo investirati u to.

Što više ih bude to će značiti da će i grad biti sigurniji, a da ćemo s druge strane one koji krše pravila moći da sankcionišemo brzo. Jer ako svi budemo poštovali pravila u saobraćaju biće manje nesreća i saobraćaj će bolje funkcionisati.

  • Da li je Grad spremno dočekao Novu godinu?

- Mi smo obezbedili skoro 700 sati programa, na 130 lokacija. U centru grada je niklo najveće klizalište u ovom kraju Evrope, preko 1.500 metara kvadratnih leda. Pored toga imamo Ulicu otvorenog srca, ove godine je svaka prigradska opština imala manifestacije koje su uglavnom namenjene deci. Ti koncerti 30. i 31. decembra su za nas bili važni jer su privukli veliki broj turista.

Goran Vesić, Intervju

Foto: Nikola Tomić

Od januara počinje Božićno seoce, čitavi programi će trajati sve do Sretenja i mislim da je kao i svake godine, Nova godina pravi praznik u Beogradu u kom uživaju ne samo naši gosti, već i svi Beograđani, posebno najmlađi.

  • Da li postoje neke procene koliko će se novca sliti u gradsku kasu?

- To ćemo videti kad se sve bude završilo. Mi krajem februara podvučemo crtu i svedemo račun,e kada dobijemo podatke svih hotela, hostela. Tada znamo koliko je turista došlo i kolika je potrošnja bila. Ta potrošnja je, po mojoj proceni, bar 20-30% veća, jer postoji dosta njih, naročito kad su u pitanju oni koji dolaze iz zemalja bivše Jugoslavije, koji dolaze kod rođaka, pa se oni ne evidentiraju. Krenite centrom grada, možete da čujete desetine jezika sveta i mi smo ponosni na to. Naročito smo ponosni na veliki porast turista iz Kine, potom iz Nemačke, Turske, zemalja bivše Jugoslavije. Svima njima želimo da budemo dobri domaćini. Mi smo građani koji žive od usluge, od turizma.

  • Da li postoji nešto privatno što biste voleli da vidite u Beogradu, a još uvek nemamo? Nešto što ste možda videli u nekoj drugoj prestonici?

- Voleo bih da Beograd ima naučno-istraživačke centre kakvi postoje u svetu. To su stare industrijske zgrade koje su renovirane u kojima se skuplja mnogo mladih ljudi koji rade. Imate IT industriju, strartapove, kreativnu industriju, mesta za provod. Multifunkcionalna mesta na kojima se odvija život i na kojima ljudi mogu da rade. Mi u Beogradu radimo na dva takva prostora.

Jedan je stara šećerana na Dorćolu, koju se već neko vreme spremamo da kupimo, iz stečaja. Dobro je što je ceo taj prostor pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika i nemoguće ga je bez njihove dozvole kupiti. Prema tome, mi to planiramo, kao i renoviranje, i tamo će vrveti od mladih ljudi.

Goran Vesić, Intervju

Foto: Nikola Tomić

Drugi prostor je termoelektrana "Snaga i svetlost" pored marine na Dorćolu, za koji takođe imamo nameru da kroz neku vrstu javnog privatnog partnerstva nađemo partnera kako bi on uložio novac. To su dva velika projekta i nadam se da ću uspeti da ih završim do kraja mandata koji imam, jer verujem da je budućnost Beograda u takvoj vrsti privrede. Mi nismo grad koji može da ima tešku industriju.

Bavimo se time da sve prigradske opštine dobiju po jednu investiciju, kao što je Obrenovac dobio Meitu, radimo na tome da se otvori jedna fabrika u Lazarevcu, jedna u Mladenovcu. Sve će se to desiti, ali mi bi trebalo da živimo od usluga, da postanemo grad startapova, kreativne industrije, jer je to način  da se mladi zadrže ovde i rade za plate od nekoliko hiljada evra, a ne da odlaze da rade za iste takve projekte, ali negde napolju za strane kompanije.

Razvijanje u tom pravcu nije dobro samo za Srbiju, već za čitav region.

Beograd je već postao neka vrsta poslovne, turističke i kulturne prestonice ovog dela Evrope. Vidite da sve veći broj stranih kompanija prebacuje svoje poslovne centre u Beograd.

Zaista verujem da treba da se razvijamo u tom pravcu. Ako budemo uspeli u tome da realizujemo makar jedan od ovih projekata, to znači da će sve više mladih ljudi ostati ovde, ali  da će sve više mladih iz regiona dolaziti u Beograd i da će naš grad postati mesto gde će ljudi dolaziti da se obrazuju, dobro rade, zarade i žive.

(Vesna Bjelić/Jelena Nikolić)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Ivan

    Samo mi popravite ulicu da mi se ne trese zgrada kada prolaze autobusi i to u centru grada, pa onda radite sta zelite. Dok to ne uradite, ne verujem vam nista. Vise od godinu dana cekam da neko resi problem

  • zeljko

    prva faza ce se graditi devet godina,pa to znaci da ce metro biti tek 2035 god.

  • Goca

    Ko jos veruje zameniku???Hahaha imamo gradonacelnika senku,duha niti se vidi niti cuje ali zato zamenik....hahaha unistio covek grad.

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke