U ovom srpskom selu ostalo je samo osmoro ljudi: "Nemamo gde da se vratimo"

Foto: flickr/Nicolas Raymond, Profimedia

Uroš Trainović (71) iz sela Blagojev Kamen, nadomak Kučeva, priseća se kako je njegovo rodno mesto nekada izgledalo: ovde je živelo oko 200 porodica, atmosfera je bila "živa", imali su školu, lekara, prodavnicu.

Teme za vas

Migracije su, međutim, učinile svoje. Šest decenija kasnije, ostaje kaže samo "selo duhova", u kojem je samo 8 stanovnika.

- Žalosno je što su svi otišli, ostalo nas je nekoliko, i to starijih - priča Trainović. Ali, Blagojev Kamen nije jedino opustošeno selo u Srbiji.

Gubimo jedan grad godišnje

Prema analizama Svetske banke, srpska populacija koja prema proceni broji 7 miliona ljudi, mogla bi do 2050. da izgubi više od milion njih, odnosno da padne na 5.8 miliona stanovnika. To bi značilo da izgubimo 25 odsto, odnosno četvrtinu, gledajući od devedesetih godina.

Migriranje u druge zemlje se dešava sve brže, a oko 18 srpskih gradova ima manje od 10.000 stanovnika. Volfgang Luc, ekspert za demografiju, kaže da je glavni problem u Srbiji povezan sa odlaskom ljudi, pre nego sa osipanjem usled pada nataliteta.

- Ljudski kapital ovde "isparava", jer se mladi obrazuju, barataju novim veštinama i sve su motivisaniji da se kreću u potrazi za boljim mestom za život - kaže on.

Nemamo čemu da se vratimo

Blagojev Kamen je cvetao u vreme kada je funkcionisao rudnik zlata, pre i posle Drugog svetskog rata, ali je rudnik ugašen sredinom devedestih i od tada se populacija odavde osipa.

Trainović kaže da ove još uvek ima zlata i minerala, ali da je potrebno veliko ulaganje i naporan rad.

- Jedan od mojih sinova je u Nemačkoj, a drugi u Austriji - kaže ovaj sedamdesetogodišnjak, i dodaje da ga često posećuju, ali da u ovom selu nemaju šta da traže ni čemu da se vrate.

Srbija svakako nije jedina tranziciona zemlja Istočne Evrope, koja već dugo doživljava osipanje svojih žitelja.

Hrvatska, koja je članica EU, i dalje se suočava sa velikim "odlivom mozgova", posebno kada je reč o ruralnim sredinama. Više od 15 odsto hrvatskog stanovništva (kojeg je 4.2 miliona) živi i radi "preko". Potom slede Bugarska i Ukrajina.

(Telegraf Biznis)