• 3

Detaljna analiza kesa u Srbiji: Koliko koštaju, imaju li reklame na sebi, da li su papirne...

Od tvrdnji da su nove, uvedene kese goreg materijala nego prethodne, da je trgovcima ekologija izgovor, i da mašimo poentu jer niko u Evropi ne zahteva da kese budu biorazgradive, došli smo i do novog pravilnika. Kese su, međutim, i dalje tu.

  • 3
Kese u upotrebi Infografika

Ilustracija: Nikola Jovanović

Prošlo je skoro dva meseca od zabrane upotrebe plastičnih kesa u Beogradu, a za to vreme saznali smo da inspekcije neće kažnjavati trgovce zbog kršenja zakona a ne bi imali ni na osnovu čega, pošto tadašnji pravilnik nije napravio razliku šta sme a šta ne sme da bude u upotrebi.

Velika polemika se povela oko toga da li su biorazgradive kese zapravo gore od plastičnih, a za naš portal proizvođači plastičnih kesa jadali su se da će im promene uticati na promet, ali i da mašimo poentu.

Jedino, trenutno, o čemu bi trebalo da vodimo računa, i da imamo svi zajednički cilj, jeste SMANJENA upotreba ne samo plastičnih kesa, nego i plastike, a ne potpuna zabrana.

Da bismo tako naprasno uneli u ceo sistem odluku koja povlači komplikovane procese, i nespremne učesnike, potrebna je bar za početak saglasnost onih na koje se odluka odnosi. Da nismo spremni, pokazalo se već u prvim danima primene odluke, a svest teško da možemo da promenimo samo naplatom ili većom cenom.

Ta poenta izgubila se negde između zastupanja različitih interesa - proizvođača i prerađivača plastike ali i predstavnika reciklažne industrije, velikih trgovinskih lanaca, proizvođača sirovina za kese, proizvođača hrane i pića koji koriste ambalažu od plastike, kao i nadležnih institucija i stručne javnosti...

Ali prvo, dok ne objasnimo šta će novi pravilnik doneti, da vidimo šta trenutno imamo u upotrebi. Analizirali smo sve kese koje možete naći na kasama, od marketa do marketa.

Vodili smo se time, da su, kako nadležni kažu, na kasama sve kese biorazgradive (razlika je navodno, samo što se neke brže, a neke sporije razgrađuju).

Najmanja kesa kod svih lanaca je približno iste veličine, a i cene ne odskaču previše. Osim dva supermarketa, kod kojih su kese isključivo papirne. Najjeftiniju imaju Idea, Roda i Merkator, košta pet dinara. Dok Maksi, na primer, ima manju kesu od pomenutih kompanija, ali i najskuplju. Vero ima najdužu kesu, dok Lidl, koji moramo da pohvalimo zbog incijative, osim što ima "najbolju" kesu, po parametrima dužine i širine, on je izbacio apsolutno sve plastične kese iz radnji.

Koliko košta najmanja biorazgradiva kesa i koje su joj dimenzije

U kompaniji DIS za naš portal navode da su pripremili i prilagodili ponudu i cene kesa u marketima, a u skladu sa novim zakonom. U asortiman su uključili  papirne kese. Cena velike papirne kese sa ojačanom ručkom je 14,99 a cena male papirne kese je 8,99 dinara.

- Izvršili smo i prilagođavanje debljine kesa koje se nalaze u prodaji u beogradskim marketima (sada su naše kese deblje i imaju preko 50 mikrona kao sto zakon i nalaže). Njima smo podigli cenu kako bi se potražnja za njima smanjila a samim tim i sveukupna upotreba plastičnih kesa, što je krajnji cilj projekta.

U ponudi imaju i cegere (brendirane logotipom kompanije) koji su pogodini za višenamensko i dugotrajno korišćenje.

Deleze je ponudio višekratne biorazgradive kese napravljene od reciklirane plastike, papirne kese i cegeri.  Oni su i najavili za naš portal da će postepeno  ove novine biti uvedene i u drugim gradovima širom Srbije.

U ponudi su biorazgradive kese napravljene od reciklirane plastike od devet dinara, papirne kese od 20 dinara i pamučni cegeri. Veoma lake kese koje kupci koriste na voću i povrću su debljine 14 mikrona. Kako navode, do kraja godine će na ovom odeljenju biti i vrećice za višekratnu upotrebu.

Kompanija Lidl Srbija je od 1. januara u prestonici povukla plastične kese iz prodaje, a postepeno u ceo asortiman uvode alternativne opcije, poput papirnih kese, trajnih cegera i platnenih torbi.

Iz Mercator-S,  u okviru kojeg posluju IDEA prodavnice, RODA marketi i Mercator hipermarketi, navode da su jedan je od prvih trgovinskih lanaca kod nas koji se pre roka priključio inicijativi grada Beograda i uveo biorazgradive kese.

U ponudi su kese nosivosti do 7kg, čija cena je 5 dinara, i kese nosivosti do 10kg, čija cena je 8 dinara. Na kesama ima ispis „Vredno je zajedno“, ali nema IDEA, Roda ili Mercator logotipa.

Pravilink morao da se menja, evo šta donosi novi

Novi pravilnik prvi put predviđa da se na tržištu Srbije pojave kompostabilne kese od biopolimera. Pravilnik jasno definiše tipove kesa, sadržaj, stavljanje u promet, označvanje.

Кese su razvrstane po kategorijama i definisana su značenja polietilenske, kompostabilne i kese sa aditivom za oksidacionu razgradnju i biorazgradnju, objasnio je za naš portal Dragan Stevanović, sekretar Udruženja za hemijsku, gumarsku industriju i industriju nemetala PКS.

Dokument je donet sa ciljem da se tačno regulišu tehničke karakteristike i svojstva koja mora plastična kesa da ima kako bismo izbegli svako nerazumevanje i što bolje zaštitili životnu sredinu, proizvođače, zdravlje i bezbednost stanovništva pogotovo kada je u pitanju pakovanje hrane.

Pravilnik se odnosi na domaću proizvodnju, ali i na kese iz uvoza.

Jasno je definisano od čega je napravljena kesa i šta može da piše na njoj, kako ne bi dolazilo do zabune u tumačenju da li je kesa biorazgradiva ili ne što je bio slučaj proteklih meseci. Postoje tri vrste kesa po debljini, do 15 mikrona, od 15 do 50, i preko 50 mikrona.

Кada je reč o materijalima od kojih se mogu praviti, doneti su tehnički uslovi za kese od čistog polietilena, za kese od novih biosirovina i one sa dodatkom oksorazgradivih aditiva, a koje su i ranije bile definisane starim pravilnikom.

Proizvođači plastičnih kesa u Srbiji očekuju da će Ministarstvo zaštite životne sredine uskoro usvojiti novi pravilnik o plastičnim kesama, koji vide kao održivo i predvidivo rešenje, jer, kako kažu, česta promena pravilnika i zakona iz te oblasti utiče loše na njihovo poslovanje.

Stevanović kaže da proizvođači kupuju i mašine za izradu kesa na lizing i da uzimaju kredite na pet i više godina, te da im stoga česte promene ne odgovaraju.

Objasnio je da se polietilenske kese najsporije razgrađuju, ali da su one dobre jer mogu da se sakupljaju i recikliraju više puta, Za okso aditivne kese, dodao je, u Evropskoj komisiji vodi se polemika oo tome da li su dobre, dok kese od bipolimer imaju veliku budućnost u odlaganju organskog otpada koji bi odlazio u kompostane.

Prema Stevanovićevim rečima, trenutno u Evropi postoje dve fabrike koje proizvode takve kese, u Italiji i Nemačkoj, dok proizvođači u Srbiji smatraju da još nije momenat da se te kese uvode kod nas, jer mi nemamo kompostane.

Proizvođači plastičnih kesa traže i da se, kaže, donese odluka o upravljanju plastičnim kesama na nacionalnom nivou kroz Zakon o ambalaži i ambalažnom otpadu, jer, kako navodi, lokalne samouprave donose različite odluke, te zbog toga proizvođači često ne znaju kako da usklade svoje poslovanje.

Da li ste se navikli da nema plastičnih kesa?

Da li ste se navikli da nema plastičnih kesa?

Glasajte

(Vesna Bjelić)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Milic

    DIS kod Zmaja više ne postoji. Ugasio se.

  • bi juuu

    U Maxiju nisu papirne kese od 9 dindzi

  • Logika

    A šta je najbitnije u tome, što ni litar mleka nemože da stane u kesu.

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke