• 36

Istorija Komercijalne banke, prodaja državnog srebra i kraj domaćih banaka

Da li smo se teška ili laka srca oprostili od Komercijalne banke?

  • 36

Od maja prošle godine, do ovog trenutka, kada je jasno da smo ostali bez domaće banke, mnogi su se potajano nadali da država nije ozbiljna u nameri da proda svoju srebrninu.

"Nećkaju se", "Ma to se samo tako priča", "Moraju tako da kažu zbog MMF, ali na kraju ništa biti neće", te floskule su provejavale u pauzama poslovnih i privatnih većanja.

Ipak, jedini preostali komad porodičnog nakita i zvanično ide u ruke Nove ljubljanske banke (NLB), za cifru koja je verovatno veća od 450 milijardi koliko se nagađa, ali daleko manje nego što ta banka vredi, saglasiće se mnogobrojni.

Kapital banke trenutno iznosi oko 640 miliona evra, što znači da bi se banka prodala ispod knjigovodstvene vrednosti. 

Ugovor za dva-tri dana

Srbija je od danas, tačnije od ovog petka kada se, prema našim saznanjima očekuje i zvanično potpisivanje ugovora, praktično jedna od retkih država bez vlasništva u tržišno značajnoj banci.

Komercijalna banka zauzima 11 odsto srpskog tržišta i dogovori oko njene privatizacije sa Međunarodnim monetarnim fondom i Svetskom bankom, koji su uglavnom insistirali na prodaji, traju još od 2006. godine kada je sa tim stavom izašla i Evropska banka za obnovu i razvoj EBRD koja ju je tada dokapitalizovala i ušla u vlasničku strukturu.

Gotovo da nije bilo sastanka sa delegacijom MMF, a da se nije postavilo pitanje prodaje Komercijalne. Uvek, provlačeći se da smo se na to obavezali.

Upravo ovu poslušnost prema "Crnoj trojci" (kako se nazivaju pomenuti kreditori) naši građani komentarišu kao nacionalnu izdaju.

Pitanja koja su se provlačila od objave tendera se svode na: Zašto Vlada Srbije želi da proda porodičnu srebrninu? Zašto EBRD želi da izađe iz vlasništva banke? Zašto MMF insistira toliko na prodaji? Zašto prodajemo sistemski važnu banku? I na kraju, zašto po tako niskoj ceni i zašto baš NLB-u? Ili zašto patuljak kupuje džina?

Pa, zašto onda, zašto?

Naročito ako nismo sigurni da smo spremni da je prodamo? Jedan od razloga želje da se Komercijalna banka proda, ako ostavimo po strani kreditore, verovatno jeste činjenica da nam je taj novac potreban. Sam ministar finansija je rekao da se nama novcem koji možemo da zaradimo od njene prodaje otvaraju mogućnosti za realizaciju velikog projekta "Srbija 2025”.

Predstavnici vlasti nisu krili da ne postoji definitivna spremnost za privatizaciju Komercijalne banke.

Čak se razmatralo i kako bi se javnosti to moglo saopštiti. Kao razlozi potencijalnog odustajanja počeli su da se navode dobro poslovanje banke i navodno niska cena koju su ponudili zainteresovani investitori. S druge strane, brojni ekonomisti, su ukazivali da će stranci držati više od 85 odsto bankarskog sektora Srbije. To po sebi, govorili su za naš portal, čini privredu Srbije znatno više ranjivom na šokove tokom nove svetske ekonomske krize čije se najavljuje.

Polazeći od nacionalnih interesa, vlada i centralna banka ne bi smele da prepuste strancima uspešnu, sistemski važnu banku koja ima najveću deviznu štednju građana, ogroman broj ekspozitura koje čine lako dostupnim širok spektar bankarskih proizvoda i usluga građanima.

Čak, upozoravalo se da ukoliko to učine, lišiti Srbiju jednog od odbrambenih mehanizama od budućih ekonomskih šokova. A prepuštanje gotovo celokupnog bankarskog sektora strancima bi rezultiralo u gubitku monetarnog suvereniteta zemlje. U krajnjoj liniji to bi predstavljalo pretnju spoljnoj bezbednosti zemlje. 

Šta smo to, zaboga uradili?

A koje su to navodne prednosti koje privreda može imati od "jedne jake državne banke“? Kao glavni argument mogla bi da se navede se mogućnost državnog finansiranja preduzeća u uslovima krize. Godinama većina građana štednju poverava upravo Komercijalnoj banci.

Dalje, glavnu korist od postojanja ovakvih banaka imaju privrednici.

Кomercijalna banka je osnovana 1970. godine u Beogradu. To znači da će jubilej, odnosno svećicu na torti za svojih 50 godina ugasiti s novim vlasnikom. Ugasiće tada verovatno i ime ukoliko se krene odmah u rebrendiranje.

Pola veka jedne banke 

Pokušavali smo mi više puta da se odreknemo udela u Komercijalnoj. EBRD je ušao u vlasničku strukturu 2006. dokapitalizacijom od 70 miliona evra. Taj posao je vodio Mlađan Dinkić, tadašnji ministar finansija. Privatizacija je bila planirana za 2009. godinu. Prodaju je međutim zaustavila svetska ekonomska kriza, nakon čega EBRD dokapitalizuje Komercijalnu banku sa još 50 miliona evra, a u vlasničku strukturu ulaze i IFC sa 40 miliona evra, nemački DEG fond sa 20 miliona i švedski Svedfond sa 10 miliona evra.

Država se obavezala da dokapitalizuje banku sa još 110 miliona evra, da ne bi izgubila udeo u vlasništvu.

Time joj je ostalo skoro 42 odsto akcija. Kako tada ne bi morala da otkupi akcije, kako je predviđeno jednom od opcija, i kako bi produžila rok za privatizaciju banke Srbija je sa stranim akcionarima 2013. i početkom 2014. potpisala sporazume o izmeni ugovora.

U zlatna vremena pre krize, 2008. godine, vrednost Komercijalne banke je dostizala i dve milijarde evra.

Zvanični podaci sa njenog sajta iz novembra su da je Komercijalna banka u poslednje dve godine zabeležila najbolje poslovne rezultate u svojoj istoriji. Navodi se da zaključno sa 31. oktobrom profit Komercijalne banke u 2019. iznosi čak 7 milijardi i 744 miliona dinara (oko 65.880.000 evra), što je za 10 odsto više u odnosu na isti period prethodne godine.

Takođe, bilansna aktiva u prvih 10 meseci godine porasla je za šest odsto, uz međugodišnji rast od devet odsto. Ukupan kapital banke porastao je za 10 odsto i sada iznosi 74 milijarde dinara (oko 629.575.000 evra).

Devizna štednja stanovnika Srbije u Komercijalnoj banci ove godine porasla je za 72 miliona evra i sada ukupno iznosi milijardu i 764 miliona evra.

Od vesti da Srbija razmatra ponudu za prodaju Komercijalne banke nije bilo dramatičnih promena njene vrednosti. Prema podacima Beogradske berze, na dan 26.12.19. njena akcija vredela je 3.248 dinara (27,63 evra). Najviša cena po akciji ove godine ostvarena je u julu – kada je vredela 3.489 dinara.
U Srbiji ima više od 200 filijala i ekspozitura.

A upravo to, o čemu se govorili tiho, prvi bankar Srbije je rekla javno - ne bi trebalo privatizovati Komercijalnu banku, već je zadržati u državnom vlasništvu "jer je država pokazala da ume da bude odgovoran vlasnik".

Ipak, možda nije važna svojina koliko način upravljanja?

U našoj zemlji trenutno posuje 26 banaka. Srbija je vlasnik još jedino Poštanske štedionice.

Video: Zanimljive činjenice koje niste znali o bankomatima

(V.B.)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Zoran

    Svaka firma u Srbiji je prodata ispod realne cene da li strancima ili domacim biznismenima od 2000.godine a to ceka i Komercijalnu banku...Zašto.???

  • Мики

    Србијо маћихо докле смо догурали да једна мала словеначка банка купује једну велику банку која уз све то има активу и капитал већи од понуђене цене за продају!? Које овде луд какви људи владају Србијом??

  • Sibin

    Svaka vam cast!!!a sad prodajte i rudnik Resavicu jer ste ga unistili nacisto!!!

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke