• 1

Odgovor na ključno pitanje s kojim se suočava ceo svet i Srbija krije se u ova 4 slova

Danas u Srbiji, regionu, ali i širom sveta počinje privreda da "diše"

  • 1
grafikon rasta, porast, napredak ekonomija, biznis

Foto-kolaž: Shutterstock, Telegraf

Polako počinje proces otključavanja ekonomija. Svih u svetu, pa i naše. Kraj krize, međutim, još je daleko, a ishod neizvestan. Kao nikada do sada zemlje na Balkanu zavise od ritma oporavka u Evropskoj uniji i drugim zemljama partnerima.

Za razliku od dosadašnjih kriza, kojima smo znali uzrok i način zaustavljanja, pandemija novog, slabo poznatog virusa u velikoj je meri ograničila doseg i ekonomistima i političarima. Dok medicina i farmacija ne pronađu rešenje, posledice ekonomske paralize, ali i rok njenog trajanja ostaće nepoznati. Pitanje je zato, šta će se dogoditi kada se jednom, makar privremeno, oslobodimo virusa. Scenarija ne nedostaje, od crnog, fašizmu bliskog sveta budućnosti kojim će dominirati Kina, kakav naziru Met Barous i Piter Engelke, autorski dvojac bivših obaveštajaca iz Atlantic Councila koji piše za portal Politiko, do blistavog, na zapadnom demokratskom modelu izgrađenog novog, popravljenog sveta, prenosi Novac hr.

Mere koje su države do danas preduzele kako bi potisnule snagu virusa i, održale prohodnost svojih zdravstvenih sistema snažno su zagrizle u svetsku ekonomiju.

Analitičari konsultantske firme McKinsey & Company upozoravaju na vremensku ograničenost tih mera, kao i na neodrživost dugoročne zavisnosti biznisa o ogromnim finansijskim injekcijama države. Vreme je da razmislimo kako potisnuti virus, a da istovremeno skratimo trajanje ekonomskog šoka, napisali su u jednom od svojih zadnjih izveštaja. I jedno i drugo moramo da uradimo odmah. Da bi nam to uspelo moramo da uspostavimo obrasce ponašanja kojima ćemo dalje usporavati širenje virusa, dok ćemo istovremeno stvarati okruženje sigurno da se ljudi vrate na posao, svojim porodičnim dužnostima i društvenom životu.

Šta je bilo ranije?

Ekonomske i finansijske recesije u prošlosti sledile su četiri uobičajena modela, najčešće označena slovima - V, U, W i L - gde slova daju pojednostavljeni grafički prikaz promene stanja ekonomije.

Prevedeno, ako nam "V" obrazac donosi strmi pad, ali i brz snažan oporavak nakon relativno kratkog kriznog razdoblja, "U" obrazac produžio bi boravak na dnu, ali i dalje vodio prema relativno brzom, iako nešto kasnijem povratku u rutinu. Slovo W oblikom označava model dvostrukog kriznog udara (koji će se dogoditi ako ekonomija na jesen zbog povratka virusa bude primorana na ponovno zaključavanje), a "L" nas dovodi u tešku situaciju gde je pad strm, a rok oporavka se ne nazire.

Najbolji krizni scenario uvek je kriza po "V" obrascu.

Politički gledano, piše Politiko, takav scenario svet bi uveo u "novu renesansu", razdoblje snažnog ekonomskog i društvenog oporavka predvođeno Evropskom unijom i SAD-om. Dogodi li se takav, dobar scenario, što nije nemoguće, ali pre svega zavisi od dužine prisilnog suživota s virusom, a to znači da li će se virus sam povući ili će lek ili vakcina stići na tržište iznenađujuće brzo, ekonomija će se oporaviti gotovo jednako brzo kao što je potonula. Finansijska šteta i u takvom bi scenariju bila značajna, jer subvencije su već isplaćene, ali i kratkotrajne.

Da bi takav scenario postao moguć, države bi morale na koronavirus da testiraju značajno veći broj stanovnika nego što testiraju danas, ne iz epidemioloških razloga, nego da bi se u zajednici stvorio osećaj sigurnosti za povratak na staro, bez straha od novog snažnog talasa epidemije s kojim stiže nova blokada ekonomije.

Analitičar tržišta Džef Grinberg, u studiji koju je finansirao bankarski konglomerat JP Morgan, piše da u slučaju oporavka po "V" obrascu možemo računati na "psihološki mamurluk", euforično stanje u kojem potrošači čije su navike duže vremena bile potisnute, kreću u nekontrolisanu potrošnju, a biznisi se upuštaju u investicije koje bi pre krize možda smatrali previše rizičnim.

Ako je kratkotrajno, piše Grinberg, ovakvo naoko bezumno ponašanje odličan je odskok prisilno zamrznutoj ekonomiji, uz inače standardne podsticajne poteze države kao što su pojačana ulaganja u infrastrukturu.

Video: Kome se i kako deli cifra od 608,3 milijarde dinara?

(Telegraf Biznis)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • 😬🤪🧐

    Sve dokumente online! I vatikanske arhive i vojne arhive! I sva istraživanja sve online na sumnjive platforme! Pitam se zašto beki racunari nemaju pristup i treneru nikako, a koriste se u vojne i medicinske svrhe... mlogo smo naivni... mlooooogoooooo

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke