• 1

Vreme kada je promena nužnost, a ne odluka

Sve su ovo dobri primeri koliko su nam se životi, prioriteti, planovi i interesovanja u veoma kratkom roku promenili. Ali, osim niza life-hackova i praktičnih instrukcija koje smo u karantinu savladali, bilo je onih velikih, životnih i poslovnih lekcija...

  • 1
Ivan Miletic, Biznis Kolumna

Ilustracija: Nikola Jovanović Foto: ND studio/Shutterstock

Svako od nas zna da mu se život može promeniti u trenutku, da ga jedna odluka ili samo splet okolnosti može odvesti u pravcu o kome nikada nije ni slutio. To je jednostavno deo odrastanja i svi mi takve promene prihvatamo kao cenu života na ovoj čudesnoj planeti, i ne uzbuđujemo se mnogo ni kada se takve promene dešavaju ljudima koji su nam vrlo bliski.

Ali, kada se svima na svetu (uz izuzetak možda Belorusije i Tadžikistana, gde ni fudbalska sezona nije prekinuta za trenutak) život iz korena promeni u isto vreme, a sve zbog mikroorganizma sa kacigom u obliku ljubičaste krune, to je već nešto drugo. Kako su mi mlađe kolege koje prate sve globalne trendove objasnile, ova globalna promena se najbolje oslikala na Google-u – dok su ljudi početkom godine masovno gledali tutorijale na temu: „kako vezati kravatu“, samo dva meseca kasnije u samom vrhu internet pretraga našlo se pitanje: kako se sam podšišati“; dok je viralni hit postao stariji gospodin iz Italije koji izluđuje svoju ćerku insistiranjem da mora da izađe na kafu, da bi se samo par sekundi kasnije pojavio na prozoru njene trpezarije i mrtav hladan „naručio“ jedan espresso.

Sve su ovo dobri primeri koliko su nam se životi, prioriteti, planovi i interesovanja u veoma kratkom roku promenili. Ali, osim niza life-hackova i praktičnih instrukcija koje smo u karantinu savladali, bilo je onih velikih, životnih i poslovnih lekcija koje će nam biti od koristi i nakon što je vanredno stanje ukinuto:

Dr. Ravik je bio u pravu 

Nema tog kriznog poslovnog priručnika, tog detaljnog plana lepo složenog u power-point prezentaciju, koji nas je početkom marta mogao pripremiti na ono što nas od 15. čeka – osim što sam 45. rođendan proslavio u predvečerje vanrednog stanja, pojma nisam imao kakav će pakao biti poslovanje u  doba korone.

Dok na jednom virtuelnom sastanku dogovarate kako organizovati bezbedan prevoz za radnike u fabrici, na whatsapp grupi stiže poruka upozorenja da je došlo do problema sa dozvolama za kretanje zaposlenih u trećoj smeni, čime ne znate kad da se bavite jer imate hitan sastanak povodom zatvaranja prodajnih mesta, nabavke maski i rukavica za kolege koje su ostale na terenu... Onda na brzinu poslažete prioritete – prvo treba sačuvati bezbednost zaposlenih, obezbediti uslove za rad od kuće za sve one kojima priroda posla to dozvoljava, a onda ćemo smisliti kako da zadržimo svakog potrošača koji je pre izbijanja pandemije već prešao sa cigareta na bolje alternative pušenju, jer će u stresna vremena sigurno biti u iskušenju da se vrate starim porocima...

Sve vreme se trudite da ostanete hladne glave i maksimalno fokusirani, iako deca u susednoj sobi, presrećna što ste konačno utorkom u podne kod kuće, ispod vrata vaše nove „kancelarije“ ubacuju poruke sa pitanjima – „Kad ćemo...“, „Obećao si...“.

A onda shvatite da dok imate tu sreću da ste živi i zdravi, samo je potrebno biti fleksibilan, pozitivan i otvoren za nove ideje i načine rada, i nema tog drugog talasa ili neke nove pošasti sa kojim se nećete izboriti. I onda se setite junaka jednog davno pročitanog romana, njegovih iskušenja u jedno još mnogo gore, davno, prošlo vreme, i njegove čuvene konstatacije u senci Trijumfalne kapije: "Čovek se na sve navikne".

Pomozite kad god možete, nećete se pokajati

Mnogo smo slušali ovih dana o lakšim i težim kliničkim slikama, i čini mi se da bi ova terminologija mogla da se primeni i na privatni sektor, jer je potpuno jasno da nikoga od nas nije zaobišla zaraza. Mere zaštite stanovništva koje su donete da bi ograničile kontakte među ljudima i spasle brojne živote, takođe su nažalost oborile promet robe i usluga, proizvodnju i prodaju u svim kanalima i sektorima. I dok se svi nadamo što bržem povratku u nešto nalik na normalu, ne možemo samo da mislimo na sebe, jer dok god je onima oko nas loše, ni nama ne može biti dobro. Naša kompanija je bila  u prilici da pomogne direktno, donirajući deficitarnu medicinsku opremu i značajno rasterećujući državni budžet tih neophodnih nabavki, kako bi ostalo više sredstava za ekonomske bitke koje nam predstoje; i indirektno, prepuštajući sredstva koja je država predvidela za pomoć privredi, onim kompanijama kojima je u ovom trenutku potrebnija.

I zaista je dobar osećaj kada imate priliku da pomognete, ali ostavljajući emocije po strani, ima tu i sasvim jasne poslovne logike. Mi smo uspeli da sačuvamo svoje zaposlene, da sačuvamo sva radna mesta i isplatimo sve plate, da doniramo puno važne i neophodne medicinske opreme, ali i da ostavimo značajan iznos u budžetu Republike Srbije, jer nećemo koristiti ekonomske mere za pomoć privredi, i na to sam veoma ponosan. To će pomoći mnogima da nastave da posluju, a svaki sačuvan biznis znači zadržavanje radnih mesta, svako radno mesto znači da će nam ekonomija biti jača i stabilnija.

Na kraju dana, to nam je svima zajednički cilj, jer velikim kompanijama ne može biti dobro ako se najmanji učesnici tržišne utakmice bore da dođu do daha. 

 Pravila igre moraju postojati

U doba korone, vratili su nam se neki stari „prijatelji“ za koje smo mislili da su odavno nestali – šverceri duvana i duvanskih proizvoda, šampioni sive ekonomije i raznoraznih „kombinacija“. Koristeći gužvu, ponovo su počeli sa masovnim oglašavanjem na društvenim mrežama, i ponovo je njihova „virdžinija žuta kao zlato“ jeftinija od bilo koje cigarete koju je moguće kupiti na legalnom trzistu. Ako kompanija napravi, registruje, atestira neki proizvod, plati doprinose radnicima i porez državi, svakako će je više koštati da taj proizvod donese na tržište.

I nikada neće moći da se takmiči sa nelojalnom konkurencijom sa crnog tržišta, sa ekipom koju ne zanimaju ni akciza, ni PDV, ni državni prihodi. I vrlo je lako pomisliti u vreme krize da ovakvi proizvodi imaju svoju ulogu, da ljudima pružaju jeftiniju opciju od onoga što postoji na trafici i u supermarketu, da im omogućava da malo uštede. Nažalost, ovakvo razmišljanje samo šteti svima – i državi, i legalnom biznisu, ali i potrošačima.

Jer koristeći priliku u kojoj su sve oči uprte u koronu, šverceri jačaju svoje pozicije na online i offline kanalima, ne vodeći računa o pravilima socijalnog distanciranja, da ne govorimo o zaštitnim maskama i rukavicama koje potrošače čuvaju od opasnosti zaraze. A sada nema potrebe objašnjavati zašto je kupovina na sivom tržištu pogubna.

Pangolini i slepi miševi sa ilegalnih vuhanskih pijaca su svaku dalju raspravu na ovu temu učinili izlišnom. Zato je neophodno da se brzo vratimo pravilima koja smo uspostavili pre nego što nas je pandemija izbacila iz vinkle – bez njih, teško da ćemo krenuti ka oporavku.

Verujmo činjenicama i nauci

Beli luk i sušači ruku ne mogu ubiti virus korone, iako je takvih neodgovornih saveta bilo od prvog dana. Dok su neke javne ličnosti kod nas pokušale da se zaštite jedenjem velikih količina meda, pa (čudna mi čuda) završile u bolnici sa anafilaktičkim šokom, u SAD su ljudi punili urgentne centre jer su ubrizgavali sredstva za dezinfekciju kuhinjskih površina.

Na celom svetu su ljudi panično pokušavali da se zaštite, nekada ignorišući suve činjenice i trezveni savet naučnika i lekara. I dok nas mitovi mogu dovesti u zabludu i opasnost, činjenice i nauka nam mogu pomoći da ostanemo zdravi i bezbedni. Nadam se da će kriza kroz koju smo prošli, staviti sada već sasvim sigurno pojam godine, „struku“, na prvo mesto. I da ćemo u „novoj normalnosti“ verovati struci i kada je reč o suzbijanju pandemije, ekonomskom oporavku, suzbijanju crnog tržišta i pravljenju boljih, isključivo proverenih izbora za naše zdravlje i za zdravlje naših bližnjih.

I tako, kada podvučem crtu, dok se polako život oko nas vraća u neku verziju normale, mogu da kažem da sam zaista ponosan na svoje kolege.

Za kraj, rizikovaću da zvučim kao dobro poznata doktorka sa malih ekrana – čuvajte se, čuvajte svoje bližnje, i ostajte mi zdravo!

 (Autor: Ivan Miletić, direktor korporativnih poslova kompanije Filip Moris za jugoistočnu Evropu)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke