Hotel sa 5 zvezdica u Turskoj ili šupa na Jadranu: Da li naši putnici zaista imaju izbor?

Foto: Pixabay

Kakve to tačno garancije agencije nude putnicima koji prihvate vaučere, i da li naši građani koji otkažu letovanje imaju mogućnost izbora, ili će morati da čekaju na svoj novac do januara 2022. godine ako ne prihvate zamensko putovanje, pitanje je o kome se govori već nedeljama.

Uredba o ponudi zamenskog putovanja za turističko putovanje koje je otkazano ili nije realizovano zbog epidemije korona virusa donela je brojne nedoumice, pa i one da li je uopšte u skladu sa zakonom, i da li ju je trebalo posebno definisati.  

U Nacionalnoj organizaciji pošača (NOPS), kako navode za Telegraf Biznis misle da uredba ne ide u korist putnika već isključivo turističkih agencija. Njihov stav je da Uredba, jednostavno, nije u skladu sa Zakonom o zaštiti potrošača.

- Većina putnika, otkako je počelo sve da se dešava, htela je da raskine ugovor odnosno da vrati svoj novac nazad. U međuvremenu je stupila uredba na snagu, a ona je ispod Zakona. Preciznije, jačinu nad Uredbom ima Zakon - objašnjava za naš portal Marko Dragić, pravni savetnik pri NOPS.

Kako navodi, uredbom nije apsolutno ništa definisano što ide u korist potrošača, već samo isključivo agencija

- Razumem stav da agencije treba da opstanu, da nastave da rade i da je ovo način da se one zaštite. Međutim, time se ne štite potrošači - kaže nam on.

To ilustruje primer potrošača koji je uplatio aranžman u hotelu sa pet zvezdica koji na primer, košta u Grčkoj 300 evra. Zamenski, mogu da mu ponude za isti taj taj iznos i jako loš smeštaj na Jadranu i da navedu da se radi o hotelu sa pet zvezdica, a da je zapravo šupa.

Poeneta je, kako navodi, da se uopšte nije vodilo računa o tome da usluga bude identična u zamenskom aranžmanu. On se poziva i na samu uredbu i ističe da ta stavka nije nigde definisana, već samo iznos i visina aranžmana

- Nećete moći da odete umesto u Tursku u Grčku, ako ta agencija ne sarađuje sa onima na ostrvima. Dakle, nema govora o izboru potrošača - kaže.

Dodatnu zbrku je, kako ističe Dragić, napravilo i ti što se novac od povraćaja novca očekuje za dve godine.

Šta se dešava ukoliko potrošač ne iskoristi to pravo do 2020?

Kefalonija / Foto: Pixabay

- Agencije mogu da koriste taj novac potrošača, a potrošač za to vreme nema ni uslugu ni svoj novac - navodi on.

Dragić ukazuje da pri ovakvim situacijama postoji osnov za tužbu, ali da kakao je reč o specifičnoj situaciji, zavisi i kako će sud, odnosno sudija kao pojedinac to razmatrati.

- Ne postoji dosadašnja sudskapraksa koja to definiše. Zbog toga, moraće da se napravi novi stav, ali videćemo u čiju korist - zaključuje on.

Uedbom se, kako nam navode iz NOPS-a, definiše zamensko putovanje u periodu do januara 2022. godine, a nakon toga mogućnost povrata novca za one koji to ne iskoriste, čime se stvara privid izbora za potrošače.

Zakon eksplicitno propisuje u članu 106. da potrošač zbog nemogućnosti ispunjenja može zahtevati povrat novca po pravilima o vraćanju stečenog bez osnova. Nije bila potrebna nikakva Uredba, već samo poštovanje slova Zakona i izbora potrošača.

- Dakle, shodno Zakonu, potrošači koji u vreme vanrednog stanja imaju uplaćene aranžmane, imali bi pravo da zahtevaju povrat novca, ili ukoliko žele i da pristanu na zamensko putovanje. Ukoliko je agencija realizovala uplatu, trebala bi to i da dokaže, a imala bi pravo da zadrži naknadu za stvarne troškove i tada bi postupanje u skladu sa Uredbom imalo smisla. Ukoliko se otkazuje putovanje koje bi na primer trebalo da se realizuje tokom leta, odnosno ukoliko je blagovremeni odustanak u pitanju, pozivanje na Uredbu ne bi bilo potrebno. Ipak Uredbom su i takva putovanja obuhvaćena, ukoliko je uplata do 15. marta 2020. godine izvršena - ističu u NOPS.

(V.B.)