Da li je i zašto opasna politika negativnih kamata?

Foto: Kamatne stope

Za berzanski uzlet u poslednja tri meseca među najzaslužnijim je neumorno štampanje novca u režiji američkih Federalnih rezervi. U sklopu kvantitativnog programa ublažavanja štampano je dodatnih tri biliona (tri hiljade milijardi) dolara.

U svom eksperimentu Fed je čak otišao toliko daleko da je počeo da kupuje obveznice koje nemaju investicionu ocenu. S obzirom na ogroman rast indeksa akcija u aprilu, maju i prvoj trećini juna – tehnološki indeks Nasdaq, na primer, postavio je novi rekord i prvi put uzleteo iznad 10.000 bodova, čini se da Fed najavljuje otkup po primeru japanske centralne banke.

Takođe, ne očekuje se da će Fed, kao i neke druge centralne banke (Švedska, Švajcarska, Danska, Japan, ECB), u kratkom roku uvesti negativnu kamatnu stopu. Verovatno bi to učinio u zaista ekstremnoj situaciji kada više ne bi imao na raspolaganju druga rešenja.

Ekonomista sa Harvarda Kenneth Rogoff tvrdi da bi samo politika duboko negativnih efektivnih kamatnih stopa pomogla SAD. O tome svedoči i evropodručje, gde je kreditna aktivnost porasla od 2015. godine, kada su u ECB uvedene negativne kamatne stope.

Banke su, barem u teoriji, prisiljene da odobravaju velikodušnije kredite uz negativne kamatne stope, jer moraju da plate zatezne kamate ECB-u za višak sredstava.

Na ovu je temu izvedeno prilično malo istraživanja, ali rezultati su različiti i nije moguće zaključiti deluje li negativna politika kamatnih stopa ili ne.

Postoji dosta negativnih aspekata. Posebno kod štediša dovodi se u pitanje korisnost bankarskih depozita ako su kamatne stope negativne i njihovo podizanje gotovine posledično znači da su banke ostale bez značajnih izvora kredita. A manje kredita dovodi do slabijeg ekonomskog rasta.

Istraživanja takođe pokazuju da banke, u želji za maksimiranjem dobiti (njihove su marže izuzetno niske u situaciji negativnih kamatnih stopa), takođe daju pozajmice rizičnim kompanijama, što povećava rizik finansijske krize.

Da ne pominjemo probleme penzijskih fondova, koji u takvim situacijama izuzetno teško povećavaju imovinu, a potom su prisiljeni kupovati rizična ulaganja.

(Telegraf Biznis)