Čuveno pitanje: Zašto fudbaleri zarađuju toliko? Odgovor je, zapravo, vrlo jednostavan

Fudbaleri su "na ceni" više nego ikad. I dok milioni širom sveta raspravljaju da li je to opravdano i pravedno ili ne, na blogu Banke Engleske nalazimo vrlo precizan i jasan odgovor, posmatrano iz čisto ekonomskog ugla: reč je o odnosu ponude i potražnje.

Najbolje plaćeni igrač na svetu, Lionel Mesi, zaradi oko 92 miliona dolara godišnje (oko 74 miliona funti), piše na sajtu. To je preko 500 puta više od plate premijera Velike Britanije.

Teme za vas

Ponuda i potražnja je pomalo nalik "ekonomskoj verziji zakona gravitacije". To odlučuje koliko sve košta: od šoljice kafe, preko imovine pa do plate. U ovom slučaju, ponuda je broj igrača dovoljno talentovanih da igraju u vrhunskim ligama, kao što je Premijer liga. Potražnja je broj timova koji žele da kupe te igrače.

Primera radi, na Ostrvu, radnik u baru mesečno zaradi 1,200 funti, medicinska sestra 2,520 funti, vozač tramvaja oko 4,120, a premijer - 11,600 funti. Sa druge strane, jedan igrač Premijer lige mesečno zaradi 203.200 funti (50,800 funti nedeljno).

Iako ima dosta fudbalera, talenata poput Mesija manjka. Zapravo, samo 180 od 1,5 miliona igrača u organizovanom engleskom fudbalu za mlade, postanu profesionalci u Premijer ligi. Potražnja za talentovanim fudbalerima je velika, jer povećavaju šanse tima za osvajanje titule.

Uspešni timovi zarađuju više novca od prava na emitovanje, robe i prodaje karata. Klubovi se moraju takmičiti za najbolje igrače, nudeći što bolju platu. Ako bi određeni klub ponudio niže plate, drugi klubovi bi ga jednostavno nadmašili.

Lionel Mesi / Foto: AP/Tanjug

Igranje u nižim ligama podrazumeva i manje zarade, jer je veća ponuda fudbalera. Potražnja za takvim igračima je takođe manja, jer manje doprinose profitu kluba.

Tokom 2014/15, prosečan igrač Lige 1 bio je plaćen nešto malo ispod 70.000 funti, u poređenju sa prosečnom platom od 1,7 miliona funti koju ima igrač iz Premijer lige.

Zašto fudbalerima toliko rastu primanja? Zbog gledalaca

I tu je odgovor jednostavan: zato što klubovi zarađuju više nego ikad. Kao rezultat globalizacije i tehnološkog napretka, poput kablovske televizije, dolazi fudbal koji postaje sve popularniji i profitabilniji.

Prava za prve sezone Premijer lige 1992/97, prodata su za manje od 200 miliona funti. TV prava za period od 2016. do 2019. prodata su za više od 5 milijardi funti. Da su ljudi izgubili interesovanje za fudbal, klubovi ne bi mogli da ostvare tako visoke zarade. Potražnja za igračima bi opala, a isto tako i njihove plate.

Ponuda i potražnja utiču na sve plate. Za neke poslove, mnogo ljudi ima odgovarajuće veštine, pa kompanije ne moraju da se takmiče za radnike. Zaposliće ljude za malo para. Posao će takođe biti slabo plaćen, ako određena pozicija firmi ne donosi profit.

(Telegraf Biznis)