Porodica Marković još uvek živi od kovačkog zanata: Čekić i nakovanj odjekuju selom decenijama
"U kovačnici s radom je prvi započeo moj čukundeda Marko, pa njegov sin Nedeljko, zatim Nedeljkov sin Pavle, pa moj otac Đorđe,onda ja, moj sin Marko i unuk Đorđe"
Kad kroz Oplaniće i okolna kraljevačka sela u dolini Zapadne Morave ranom zorom počnu da se prolamaju zvuci kovačkog čekića i nakovnja meštani i mušterije znaju da Slobodan Marković i njegovi naslednici, sin Marko i unuk Đorđe kreću sa poslom u staroj kovačnici koji će potrajati do prvog sumraka. Baš kao u vreme njihovih predaka. U ovoj porodici kovački zanat se puna dva veka prenosio s kolena na koleno sedam generacija i još uvek nije zaboravljen.
- U kovačnici s radom je prvi započeo moj čukundeda Marko, pa njegov sin Nedeljko, zatim Nedeljkov sin Pavle, pa moj otac Đorđe, onda ja, moj sin Marko i unuk Đorđe. Ako bog da naslediće nas praunuk i imenjak Slobodan koji će u avgustu proslaviti prvi rođendan.Srećan sam i ponosan i na pretke i na potomke - zadovoljno priča Slobodan Marković, čuveni kovač iz Oplanića.
Uz dobrog majstora, učitelja i uzora, naslednici su još u ranoj mladosti ovladali kovačkim veštinama.
- Sve je važno u ovom poslu. Ipak, najvažnije je da se materijal dobro okali, da alati ne ostanu meki i savijaju se. Naravno treba imati smisla i osećaj za iskivanje da bi alatka bila urezna i da legne u ruku, kako mi to kažemo - ističe Slobodanov sin Marko.
Iako je očeva i dedina reč poslednja i u kovačnici i u kući, Đorđe već polako preuzima posao. Vredan je majstor i brine o prodaji iskovanih predmeta, kovačkom komercijalom kako voli da kaže.
- Sve što napravimo prodajemo na vašarima, seoskim saborima, pijacama i kod naše kuće i zadovoljni smo. Pravimo satare, kosire, budake, motike, ašove, sekire, tesle, razna klešta, pa i ona za potkivanje što malo koji majstor zna da danas napravi. Naravno, klepavamo i poljoprivredne alatke od najmanjih pa do traktorskih plugova - kazuje Đorđe.
A kad u kovačnici utihnu mehovi, čekići i nakovanj, Markovići kuju planove za budućnost. Želja im je da cela porodica ostane na okupu i da Slobodanov praunuk i imenjak jednog dana nasledi zanat svog pradede, dede i oca. Ako se po jutru dan poznaje, vele Markovići, njihova kovačnica ne treba da brine za naslednika.
Video: Tuga stanovnika za nekadašnjim rudnikom u Milićevcima: Od njega smo hranili porodice
(Telegraf Biznis/RINA)
Povezane vesti
Janovići iz Sombora se već 5 generacija bave najslađim zanatom: Posao u kojem čovek ostaje pomalo i dete
Prijave za dodelu bespovratnih sredstava za podršku razvoju starih i umetničkih zanata do 12. septembra
Iz gradskog budžeta Zrenjanina izdvojeno 2 miliona dinara za umetničke i stare zanate: Do kad traje konkurs?
Pravi drške za noževe od zuba mamuta: Saša iz Novih Karlovaca ima neobičan hobi koji je pretočio u posao
Video: Ovako do detalja izgleda rušenje nekada čuvenog hotela: Zbogom Jugoslavijo
Telegraf Biznis zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Priče sa Weba
Zadužili se i napravili svadbu od skoro 60 hiljada evra: Od gostiju dobili sitniš, pa otkazali medeni mesec
Plodovi ove biljke beru se decenijama: Lako se gaji, a može neprestano da vam donosi zaradu
Ko želi da razvije biznis na selu dobija 10.000 evra od države: Proveravali smo koji poslovi najbolje "prolaze"
MIKI
BRAVO.SREĆNO.
Podelite komentar
Voja
Taj zanat nikad neće izumreti u srbiji mi smo poljoprivredna zemlja mnogo krava i konja ima
Podelite komentar