Nemci digli glas protiv odluke Vlade: "Hoćemo više radnika sa Zapadnog Balkana"

Foto: Pixabay

Nemački privrednici su izrazili nezadovoljstvo zbog odluke vlade te zemlje da ograniči priliv radne snage sa Zapadnog Balkana na 25.000 godišnje.

Teme za vas

Kako piše Handelsblat, "privrednici navode da je uredba koja se odnosi na Zapadni Balkan, a koja je na snazi od januara 2016, uspešan model nemačke migracione politike, jer je zakonskim prilivom radnika iz Albanije, BiH, sa Kosova, iz Severne Makedonije, Crne Gore i Srbije - smanjena ilegalna imigracija".

I Dojče vele je preneo da je zakon, koji predviđa "samo" 25.000 ljudi godišnje, naišao na kritike sa više strana, i da ova uredba ne ide na ruku samo preduzećima, već i nemačkim fondovima socijalnog osiguranja.

Ahim Derks, zamenik izvršnog direktora Nemačke privredne komore (DIHK), kaže da posle krize, kada potražnja za kvalifikovanim radnicima ponovo poraste, predviđeni kontigent može postati usko grlo. Sličan stav ima i Savezno udruženje nemačkih udruženja poslodavaca (BDA).

Handelsblat u nastavku piše da bi umesto određivanja kvote, političari trebalo da uvedu efikasnije procedure za izdavanje viza. Takođe se navodi da javnost nije uplašena zbog rastućeg priliva radnika iz pomenutih balkanskih zemalja.

Udeo nezaposlenih i primalaca socijalne pomoći, među onima koji dolaze na osnovu Uredbe o Zapadnom Balkanu, sada je najmanji u poređenju sa svim ostalim grupama migranata. Osim toga, građani Zapadnog Balkana su se bolje adaptirali na život u Nemačkoj, po pitanju pronalaska posla i ostvarivanja zarade.

Više od 54 odsto rade u svojoj struci, kao kvalifikovani radnici, dok 42% rade kao takozvani pomoćni radnici. Najviše radnika sa Zapadnog Balkana je u građevinskoj industriji.

(Telegraf Biznis)