Više od 30 miliona ljudi je "obavestilo" Fejsbuk o ovome, a sada se na osnovu toga rade studije

Akcije Fejsbuka su značajno skočile tokom pandemije / Foto: Pixabay

Kada su istraživači sa Univerziteta "Carnegie Mellon" dobili ideju da sastave anketu koja će pitati širu javnost o njihovim simptomima korona virusa, znali su da im je potrebno nekoliko miliona podataka, da bi studija bila relevantna.

Teme za vas

Stoga su zatražili pomoć od Fejsbuka, koji ima javni tim specijalizovan za korišćenje analitike u humanitarne svrhe, pod nazivom "Podaci za opšte dobro".

Istraživanje, koje je pre nekih šest meseci objavljeno, do sada je prikupilo podatke od više od 30 miliona ljudi širom sveta. Inače, kako smo već pisali nekoliko puta, ta kompanija je znatno uvećala svoju tržišnu vrednost tokom perioda karantina.

Pomenuto istraživanje pokreće pitanja o tome da li su korisnici Fejsbuka testirani pozitivno na kovid-19, da li nose maske, da li trenutno imaju simptome, praktikuju li držanje distance.

Ispitanici takođe dele podatke o svojoj demografskoj kategoriji, poput starosti, kao i o svom mentalnom zdravlju i postojećim zdravstvenim stanjima. Anketu svake nedelje popunjava više od 1,5 miliona ljudi. Da bi sačuvao privatnost, Fejsbuk je rekao da nema direktan pristup odgovorima.

Ipak, ostaje nekoliko pitanja na koja treba odgovoriti: da li će ovi podaci biti zaista korisni?; može li se predvideti sledeće izbijanje kovida-19 i sprečiti na vreme?

Da bi to saznali, grupa epidemiologa i stručnjaka za zarazne bolesti sa pomenutog univerziteta, centri za zdravstvenu politiku i neke neprofitne organizacije, pokrenuli su izazov koji je otvoren za bilo kog naučnika ili istraživača podataka.

Krajnji cilj je saznati da li se skup podataka može koristiti za prevenciju, odnosno sprečavanje narednog talasa korona virusa, a onaj ko to ustanovi dobija novčanu nagrad od Fejsbuka. Kada stignu prve prijave, čiji je rok 29. septembar, pregledaće ih naučni odbor epidemiologa i istraživača.

"Gugl grip"

Ovaj način prikupljanja podataka nije novina. Sredinom 2000-ih, grupa epidemiologa započela je saradnju sa tehnološkim kompanijama kako bi utvrdila da li se njihovi podaci mogu koristiti za unapređenje programa javnog zdravlja.

To je rezultiralo projektima poput "Gugl gripa", iz 2008. godine, koji su imali za cilj da koriste trendove  retraživanja da bi se utvrdila prevalencija gripa u određenim regionima.

Taj projekat, međutim, nije postigao veliki uspeh na kraju, delom i zato što je ovaj gigant prekasno shvatio da je date skupove podataka potrebno kombinovati sa informacijama koje prikupljaju agencije za javno zdravlje.

(Telegraf Biznis)