Otkrivamo promene koje stižu iz EU u Srbiju: Nema više kvara po isteku garancije, ista nutela za sve

Ilustracija: Nikola Jovanović Foto: Shutterstock/EU/Mathieu Cugnot

Ona je rešila večnu dilemu - da li jedemo manje kvalitetne proizvode od onih u Evropskoj uniji, i nažalost, otkrila je da jedemo lošiju "nutelu" i pijemo goru "koka-kolu" nego stanovnici EU.

Dokazala je da istočnoevropske članice jednostavno dobijaju lošiji kvalitet proizvoda. Zbog toga su je prozvali heroinom današnjice.

Teme za vas

U ekskluzivnom intervjuu za Telegraf Biznis, Biljana Borzan, hrvatska poslanica u Evropskom parlamentu, otkriva kako je to biti Don Kihot u borbi s vetrenjačama.

Uprkos brojnim vetrovima koji su nanosili lobističke interese za raznih strana, doprinela je da se inicijativa o izjednačavanju kvaliteta proizvoda na tržištima Istočne i Zapadne Evrope uspešno završi.

A ovih dana Borzan je najavila novu borbu za potrošače, pre svega sa ovih prostora, i velike promene na kojima se radi u parlamentu.  Na proizvodima će pisati koliko će trajati, ugrađeni kvarovi će se zabraniti, a Srbija će pratiti te odluke.

• Šta će konkretno da promeni novi zakon koji se odnosi na belu tehniku i garanciju? O kom tipu uređaja se najčešće radi, na šta se građani žale?

- Potrošači se najviše žale na male uređaje koje svakodnevno koriste, pre svega na mobilne telefone, mašine za pranje veša, štampače, usisivače i slično. Logično je, s obzirom na napredak i dostupnost tehnologije, da se ljudi pitaju kako veš-mašine njihovih majki posle 20 godina još uvek rade, a one kupljene nedavno se pokvare za prvih nekoliko godina rada.

• Pominjete predlog da se na određene kategorije proizvoda stave merači, kako bi kupac polovne robe tačno znao šta kupuje. Koliko daleko je ideja?

- Ako merači korišćenja postoje na automobilima gde mere pređene kilometre, ne vidim zašto, s obzirom na sofisticiranu digitalnu tehnologiju koja se u njih već ugrađuje, ne bi postojali i na primer veš mašinama. Na taj način bi neko ko kupuje polovnu mašinu znao šta da očekuje, a ne kupovao mačka u vreći.

- Trenutno u Evropskom parlamentu pregovaramo naš stav na osnovu kojega bi Komisija trebalo da predloži zakon. U Briselu sve ide jako sporo, pandemija nije pomogla, ali verujem da ćemo imati rezultate kroz idućih godinu dana.

• Kako se ponašaju evropski potrošači, ako uzmemo u obzir standard građana, da li se uopšte žale na loš kvalitet robe?

- Naravno da se žale, čak 77 odsto potrošača bi radije popravilo stari uređaj, a ne kupilo novi, ali ne mogu jer su rezervni delovi skupi. Kada me industrija pokušava uveriti da neko baš želi da izbaci ugrađenu perilicu za suđe iz kuhinje zato jer je eto izišao noviji model, smatram to smešnim. Nije ovde reč o cipelama ili haljinama, već o skupim uređajima oko čije ugradnje ima puno posla.

• Budući da je plan da od 2021. na svakom uređaju bude etiketa s rokom trajanja, šta mislite, kako će to uticati na cene i mogu li jeftiniji rivali, koji su neretko lošijeg kvaliteta, da izdrže trku?

- Istraživanja su pokazala da su potrošači voljni da plate i do 100 evra više ako znaju da će im mašina trajati dve godine duže. Isto tako, procena je da bi prodaja označenih uređaja porasla za 55 posto. Međutim, uvek će postojati potrošači koji ne žele da plate više za kvalitetniji uređaj, i to treba razumeti. Naš cilj je da ljudi znaju tačno šta kupuju, ali izbor je na njima.

• Koje sve razlike, u domenu zaštite potrošača, uviđate kada poredimo EU i Balkan? U čemu najviše "gube" domaći kupci u odnosu na strance?

- U Hrvatskoj politika prema potrošačima slepo prati EU zakone. Inicijative na nacionalnom nivou nema, zato smo po potrošačkim pravima najslabiji u EU. Međutim, EU zakoni su uveli mnogo prava i za naše potrošače, te nametnuli evropske standarde sigurnosti i kvaliteta, pogotovo za uvozne proizvode.

Osnovna razlika je što premda imamo ista prava kao potrošači iz zapadne Evrope, u Hrvatskoj ne postoji svest o tim pravima i potrošači osećaju kako su preslabi da bi ulazili u sukob s trgovcem ili proizvođačem.

Foto: Pixabay

• Decenijama se govori o robi za istočno, odnosno zapadno tržište: počev od hrane (Nutela), pa do praška i hemije (Ariel). Vi ste to i dokazali, kakav je vaš plan za dalje?

- Ja sam sprovela testiranje za naše tržište i uistinu se pokazalo da su naizgled isti proizvodi u Hrvatskoj slabijeg kvaliteta nego u Nemačkoj. Prošle godine smo usvojili evropski zakon koji brani takvu diskriminaciju potrošača i kad stupi na snagu ćemo opet ispitati tržište.

Propisane su i velike kazne. Mislim da je to odličan primer prednosti članstva u EU, jer takvu kontrolu tržišta ne bi mogli ostvariti kroz nacionalne propise.

• Na koji način je pandemija oblikovala tržište potrošnje. Da li su prodavci sada više spremni na kompromise i niže cene?

- O tome je još rano govoriti. Mislim da je tokom krize jako puno trgovaca razvilo online poslovanje što samo pokazuje kako prava potrošača moraju biti ista i u realnom i u digitalnom sektoru. Kriza je značajno uticala na poslovanje, ali i na ponašanje potrošača, ali ostaje tek da se vidi koji će biti trajni učinak.

• Koje zemlje u EU prednjače kada je reč o efikasnoj zaštiti potrošača?

- Mislim da EU prednjači u politici zaštite potrošača u svetu, a posebno u zaštiti sigurnosti i zdravlja građana. Kod nas, da bi proizvod uopšte dospeo na tržište, mora da zadovoljiti niz kriterijuma. U SAD-u je obrnuto, oni sve puštaju na tržište, pa tek kad se pokaže da je štetno, onda nameću kriterijume.

Što se tiče pojedinih članica, prednjače one koje uz evropske zakone imaju i nacionalne propise koji idu dalje nego evropski, to su pre svega skandinavske zemlje, Nemačka i Francuska.

• U kom procentu danas imamo uređaje koji zaista vrede onoliko koliko ih platimo?

- To je uistinu teško proceniti. EU trenutno sprovodi studiju na nizu proizvoda da bi ispitala njihovu trajnost i kvalitet. Vrlo je teško raditi takva istraživanja jer se proizvodi značajno razlikuju, koriste na različite načine, te su različiti nivoom sofisticiranosti. Iz istih razloga, neozbiljno je napamet davati procene, već treba pričekati rezultate stručnjaka.

Foto: Shutterstock

• Sajber bezbednost je važna tema u parlamentu Unije, ali se dešavaju i sajber prevare, koliko je to opasno pri kupovini i može li da se spreči?

- Ono što ja uvek savetujem građanima je kupujte od trgovaca koje poznajete, kod kojih ste već kupovali, čitajte recenzije i ako je moguće kupujte od trgovaca iz EU. Na taj način ćete biti sigurni da vas štite EU prava na povrat robe u roku 14 dana, prava o zaštiti podataka i slično.

Mi smo u prošlom mandatu u EU uspostavili i nove mehanizme rešavanja sukoba između kupaca i trgovaca online, kako bi se olakšali i ubrzali procesi žalbi.

U svakom slučaju, ukoliko neka ponuda zvuči predobro da bi bila istinita, verovatno je reč o prevari.

• Učestvujete i u procesu cirkularne (kružne ekonomije), koliki je njen značaj?

- EU je postavila održivost privrede kao svoj najveći strateški cilj. Želimo biti vodeći u svetu u postavljanju novih oblika proizvodnje i potrošnje koji će imati minimalan učinak na okolinu. U tom smislu razgovaramo o nizu sektora, od građevine, tekstilne industrije, preko poljoprivrede do izduvnih gasova iz vozila. To je zaista ambiciozan pristup, ali je ključan za Evropu nove generacije.

• Poznato je da su žene sa ovih prostora često u nezavidnom položaju. Kako ih ojačati, kako da im pomoći da ispune san da budu preduzentice, da li im je u EU lakše?

- Mislim da vodeću ulogu moraju preuzeti institucije, u smislu da postoji dovoljna mreža vrtića, staračkih domova i slično kako skrb za ranjive članove porodice ne bi pala na žene. Uz to, istraživanja su pokazala da su žene bolje preduzetnice, u smislu da bolje rešavaju krizne situacije te se bolje opiru ekonomskim šokovima.

Država treba da olakša kreditiranje žena preduzetnica, ali i da im pomogne da ostvare bolju ravnotežu između privatnog i poslovnog života.

(Telegraf Biznis)