Od ovog posla živi pola Ivanjice: Godišnje se preradi na hiljade kubika bukve i smrče

Foto: Rina.rs

Više od polovine stanovništva u opštini Ivanjica u Moravičkom okrugu, bavi se preradom drveta. Prirodno bogatstvo na legitiman i legalan način, u saradnji sa "Srbija šumama" koriste već godinama, a po građu ne idu daleko – već samo do planine Golije.

Može se reći da upravo u Ivanjici ima najviše privatnih strugara u celoj Srbiji, a sve su nastale gašenjem nekadašnjeg giganta, preduzeća "Špik" koji je hranio pola Ivanjice.

Teme za vas

- Nakon što je "Špik" privatizovan 2006. godine, mnogi radnici koji su ostajali bez posla započinjali su samostalnu proizvodnju. Kako su iskustvo sticali u izuzetnoj fabrici, tako su bili uspešni i u svojim privatnim poslovima prerade drveta. Ivanjičani zbog svog okruženja mogu da se bave ili poljoprivredom ili drvnom industrijom, a mnogi su se zbog bolje isplativosti odlučili za ovo drugo - rekao je za agenciju RINA, Bogoljub Punišić vlasnik strugare u selu Međurečje podno Golije.

Na godišnjem nivou u strugari Punišića obradi se oko 10.000 kubika građe, a pretežno se radi o drvetu bukve i smrče koja se prvo u šumi seku, izvlače do strugare i potom primarno obrađuju.

- Mi nismo izvoznici, građu prodajemo firmi koja je dalje distribuira na inostrano tržište. Preko 90 odsto naših proizvoda, završi na azijskom, tačnije kineskom tržištu, oni tamo kasnije prave nameštaj i druge finalne proizvode od drveta, koje verovatno kao gotov proizvod vraćaju u Srbiju, u vidu stolica i ostale galanterije - kaže Bogoljub.

Opština Ivanjica i na desetine strugara koje se nalaze na njenoj teritoriji samo su jedan od pokazatelja velikih potencijala koje Srbija ima na polju drvne indsutrije. Međutim, prema rečima stručnjaka on još uvek nije dovoljno iskorišćen.

U evropske i zemlje sveta mahom se izvozi samo obrađena građa, a mnogo više benefita bilo bi ostvareno kad bi se proces proizvodnje zaokružio i na inostrano tržište izvozio srpski nameštaj.

Primera radi, pre pet godina Srbija je izvezla rezanu građu u vrednosti od 45 miliona evra, a kada bi se to preradilo u nameštaj, vrednost izvoza mogla bi da dostigne 265 miliona evra.

(Telegraf.rs)